Za Maltu kažu da je na vreme počela sa primenom mera. Prva primenjena mera bila je zatvaranje škola, obdaništa i univerziteta. Kao jedna od vodećih turističkih destinacija u Evropi, veliku pretnju po zdravlje stanovništva predstavljao je priliv turista.

Odluka da svi koji dođu na Maltu moraju u četrnaestodnevni karantin, stupila je na snagu 13. Marta. Ta odluka je, već naredne nedelje, dovela do zatvaranja svih hotela. Sledeće je bilo zatvoriti aerodrom za sve, osim za humanitarne i kargo letove. Pojedini su mišljenja da jedino u čemu je Malta zakasnila jeste zatvaranje aerodroma. Da li je to istina ili ne, ja svakako nisam merodavna da odgovorim. Nakon zatvaranja aerodroma, usledilo je zatvaranje i svih restorana, kafića osim za online i telefonsko naručivanje, kućnu dostavu ili za poneti.

U ovom trenutku otvorene su jedino apoteke i prehrambene prodavnice, pojedina gradilišta i fabrike. Takva situacija jeste izazvala početnu paniku. Paniku u smislu kako platiti kirije, račune, kupiti hranu. Situaciju je dodatno zakomplikovala prva izjava malteškog ministra ekonomije koji je svim strancima preporučio da se vrate u svoje zemlje jer milostinju treba tražiti kod kuće. Nakon velikog pritiska javnosti, ministar se izvinio zbog nesrećno upotrebljenih reči i javnosti je prezentovan set mera pomoći privredi. Ovim setom mera obuhvaćeni su i svi zaposleni, bez obzira na nacionalnost, u najteže pogođenim oblastima poput turizma. Set mera za zaposlene, koji su prinudno ostali bez posla, predviđa da će Vlada finansirati iznos od 800 evra, što je minimalna zarada na Malti, dok je poslodavcima ostavljena mogućnost   isplate još i iznose do 400 evra. Kako će sve biti, čekamo da vidimo jer će državna pomoć za mart biti isplaćena 15. aprila, a za april poslednjeg dana u ovom mesecu.

Na samom početku , naše malteške kolege i prijatelji bili su u velikom strahu od virusa. S druge strane, bilo im je teško objasniti da i mi nismo imuni na virus, ali da smo preživeli razne katastrofe, ratna, vanredna stanja, živote u podrumima, prazne rafove i da smo prosto istrenirani da hladne glave prolazimo kroz sva životna iskušenja. Šta više, bili su u čudu kada smo im rekli da nas je naš predsednik savetovao da borbu protiv virusa treba početi jednom rakijom. Čudan neki narod, bio je komentar mojih koleginica.

Policijskog časa na Malti nema. Od prošle subote doneta je mera koja na javnim mestima zabranjuje okupljanja za više od tri lica u grupi. Kazna za kršenje ove mere je 100 evra po osobi. Starijima od 65 godina, članovima njihovih porodica i hroničnim bolesnicima je preporučeno da, osim u slučaju velike hitnosti, ne izlaze iz svojih domova. Osim objave u vestima, tri dana kasnije je svako iz gore pomenute grupe dobio pismo u kome je obrazloženo da spada u rizičnu kategoriju i objektivne razloge zašto je Vlada preduzela ovaj korak. Nije bilo izjava ljubavi samo konkretnih činjenica. Većina parkova je zatvorena, interneta na javnim mestima i u autobusima takoreći nema, linije gradskog saobraćaja su redukovane. Za one u karantinu, kazna za kršenje istog je 3000 evra. Trudimo se da budemo disciplinovani, da izlaske svedemo na minimum ali, s druge strane, zahvalni smo i malteškoj vladi čiji su predstavnici shvatili da nas ne mogu zatvoriti 24 časa u kućama i koliko bi ta odluka bila pogubna po psihičko zdravlje svakog pojedinca.

Što se prodavnica tiče, generalno su dobro snabdevene. Jedino što je teže naći jeste kvasac. Iako je u početku bilo paničnih kupovina, sada se sve to smirilo. Rafovi nisu prazni, u većim marketima se na ulazu meri telesna temperatura kupaca, dezinfekcija ruku je obavezna u svim maloprodajnim objektima, razmak između kupaca se poštuje.

Što se tiče apoteka, one su od samog početka bile u obavezi da postave pultove na ulaznim vratima tako da ulaska u apoteku nema.

Većina lekara opšte prakse na Malti radi u ordinacijama u apotekama. Mi smo imali smešnu situaciju da smo se, u ova suluda vremena, razboleli od običnog gripa. Sa gas maskom na licu, lekar je odbio da nas primi i posavetovao da se javimo na broj predviđen za pacijente kod kojih se sumnja na korona virus. Iz call centra su nam rekli da nađemo hrabrijeg doktora, što smo i učinili.

This slideshow requires JavaScript.

Ono što je interesantno jeste da su pojedini maloprodajni objekti uveli zabranu plaćanja keš novcem. Preporuka banaka i jeste da se plaćanja vrše isključivo platnim karticama i da se, ukoliko je novac potreban, on podiže sa bankomata.

Sve ove mere su rezultirale činjenicom da je na Malti, zaključno sa 2. aprilom, registrovano ukupno 195 pozitivnih na covid 19.  Broj novih slučajeva, od jednog do drugog preseka, je između 5 i najviše 20, i za sada među obolelima nema registrovanih  ljudi sa Balkana.

Kada govorimo o nama sa Balkana, mislim da smo u ovim teškim vremenima pokazali veliku solidarnost. Zahvaljujući srpsko malteškoj info grupi, veliki broj ljudi u nezavidnoj finansijskoj situaciji dobio je pomoć u novcu, hrani, garderobi. Organizovane su akcije prikupljanja računara i tableta za decu koja ne mogu da prate online nastavu. I sa tim se i dalje nastavlja. Ono što svakog od nas obraduje jesu i sami Maltežani koji se uključuju u ovim akcijama. Na kraju krajeva ili na početku svega, svi smo mi ljudi i komšije.