Gradio sam tunele u Bugraskoj, Švedskoj, Španiji i Finskoj, ali nikada ovako dugačke i nikada borba s prirodom nije bila teža kao na ovom u Gredličkoj klisuri, priča za „Jugmediu“ Mihail Stojanov iz bugarske firme „Euro Alliance tunel“, koja na jugu Srbije privodi kraju radove na drugom po redu tunelu u razmaku od 20 kilometara.

Reč je, zapravo, o najdužem tunelu u Srbiji, tunelu „Manajle“ sa dve cevi, odnosno najduže tunelske trase u Srbiji od 1,8 kilometara dužine, sagrađen na novom autoputu Koridora 10, od Leskovca do granice s Makedonijom, tamo gde se upravo završava klisura.

Do tunela „Manajla“ U Grdeličkoj klisuri vodi trasirani auto-put dužine 26,3 kilometra, u brdima gde ni ljudska noga nije mogla da kroči; na početku, iza Sarajevskog mosta kroz manji „Predejanski tunel“, potom kroz deonice otrgnutih od brda, kroz planiske uspone i ponore koji preko mostova i vijadukta prelazi s jedne na drugu stranu obale Južne Morave i uliva se u ovaj tunel.

Grandiozan i imopozantan, a samo graditelji znaju s čime su se sve suočavali.

„Izgradnja ovog putnog tunela predstavljala je veliki izazov za graditelje, kao i autoput kroz celu Grdeličku klisuru, ali on je kruna svega. Ne samo zbog njegove dužine, već zbog specifičnih, nepovoljnih, hidro-geoloških uslova. U više navrata je dolazilo do tunelskih ispada materijala, kako u čelu, tako i na svodovima, a brdski pritsici su dovodili do čestih deformacija i odrona zemlje. Bilo je problema i sa stenskim blokovima sa nepovoljnom orijentacijom“, objašnjava naš domaćin i vodič Leonid Vuković, zamenik  šefa projekta E75 Jug, koji je na izgradnji tunela i autoputaaktivan 3,5 godine.

MUKE GRADITELJA

Problem je zapravo ovde što brdo iznad „Manajla“ nije stenovito, jer za svakog kopača tunela poslastica je kada naiđe na tvrdu stenu, ali slična suticaija je još na dve lokacije na trasi u Klisuri, tamo gde često klizišta povlače brda, a ona betonske kosine. A svemu tome, priča Vuković, treba dodati i početne probleme oko eksproprijacije zemljišta, zbog čega se tunelom „Manajle“ bavimo od 2013. godine.

I oko laika ne može a da ne primeti da su neimari uspešno savladali sve prepreke. Glavni građevinski radovi kroz levu cev tunela su završeni pa je put džipom ispod ogromnih svodova prijatan jer je kolovoz mestimično dobio i prvi sloj asfalta.

„Leva cev, koja je uglavnom završena, je probijena u spetembru 2016, a desna avgusta 2017.godine. Obe cevi povezane su sa dva poprečna tunela za vozila i 6 za pešake za slučaj eventualnih havarija. U svakom slučaju, rok za zavšretak leve je naredni mesec, a desne cevi u septembru“, objašnjava naš sagovornik.

U levoj trasi nailazimo na radnike firmi podizvođača. Tu su odnedavno. Izvode se, vele, završni radovi koji podrazumevaju izradu kanala za elektro instalaciju, ivičnjaka, hidroaktivne mreže i radovi na postavljenju uzemljenja, a paralelno se radi i na nevezanim slojevima kolovozne konstrukcije, dok se u desnoj cevi trenutno izvode radovi na podužnom sabirnom kolektoru i na drenažnom sistemu, a njihova uloga je da prikupljaju sve vode. Ovde asfaltiranje kolovoza još nije počelo.

Radi se i na uređenju oko ulaza i izlaza iz tunela. „Nasipa se teren sa priapadujućim uređenjem oba tunelska portala, koje uključuje izradu i dekorativnih gabionskih zidova“, objašnjava ovaj građevinski inženjer po struci.

STIGLI MOLERI

I prisustvo molera ispred tunela ukazuje na činjenicu da se bliži kraj radova na najdužem tunelu u Srbiji.

„Prvo farbamo levu cev, a kada se završi betoniranje desne cevi, prelazimo na drugu stranu. Boje će biti kao i u svim novim tunelima. Do četiri metra visine bela, a kalota, odnosno, gornji svodovi – sivi“, objašnjava Slobodan Popović, iz firme „Art color“ Beograd, i dodaje da se farba kompresorima preko pokretnih platformi, ali da je za sve to potrebno mesec dana. Posle njih radi se elektro-mašinsko uređenje i tu bi bio – kraj što se tiče tunela „Manojle“.

Leonid Vuković smatra da je gradnja auto-puta koroz Grdeličku klisuru najzahtevniji projekat na prostoru Balkana. Od 26,3, završeno je 22 kilometra.

„Pored izrazito heterogenih, promenljivih i kompleksnih nepoveljnih uslova, sama trasa auto-puta se nalazi u veoma skučenom prostoru, sa brojnim kolizijam sa postojećom saobraćajnom i tehničkom infarastrukuturom. U samom tom uskom prostoru Grdeličke klisure se nalazi  bivši magaistralni a sada državni put broj 44, zatim put R214 od Leskovca ka Vranju, takođe Južna Morava u neposrednoj blizini. I u čitavom tom prostoru, vi ste spakovali auto-put. I eto muke na samom početku“, obajšnjava.

I on, kao i predstavnici Koridora Srbije i države Srbije, kaže da je rok za završetak auto-puata kroz Grdeličku klisuru, zapravo svih preostalih deonica, do kraja ove godine.

„Mi verujemo da će se taj rok ispoštovati. Od 6 deonica kroz Grdeličku klisuru završene su kompletno tri, ali one tri su manje dužine. Najveći problem je deonicama pre i posle tunela Predejana zbog stabilizacije terena na kosinama. Zato je angažovan je međunarodni ekspert Marinos Skempas, stručnjak Svetske banke, koji dao konkretne smernice za rešavanje problema kod nestabilnih kosina i klizišta“.

VOŽNJA NOVIM AUTOPUTOM 100 KILOMETARA NA SAT

Inače, na tih 26,3 kilometra, izrađena su 33 poprečna mosta i dve saobraćajne petlje, od kojih se ona kod Predejana još radi.

Autoput iz tunela „Manjale“ nekih 300 metara dalje prema Vladičinom Hanu ide završenim i osvetljenim mostom „Džemin Do“, dugačak 494,4 metra, a nekoliko kilometara dalje mostom „Vrla“, iznad Vladičinog Hana, dužine 645 metara, najdužim i najvišim mostom na Koridoru 10, na stubovima od preko 60 metara.

„Da je ovo lako završile bi ga odavno generacije ispred nas“, zaključuje Leonid Vuković, s naglaskom da će vožnja na novom autoputu kroz Grdeličku Klisuru biti ograničenje na 100 kilometara, pa vozači nemaju razlog za veliku radost u smislu da će brže stizati do granice sa Makedonijom.

„Ali će zato vožnja biti daleko, daleko bezbednija“, naglašava Leonid Vuković.

(Blic, Jugmedia)