Elektroprivreda Srbije (EPS) svojim malim potrošačima obračunava snagu električne energije koja je veća od takozvane angažovane snage, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada. Zbog toga ispada da mali potrošači plaćaju visoku cenu proizvodnje struje, koja se u Srbiji najvećim delom dobija sagorevanjem uglja.

Predstavnici Udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada izračunali su da su 56 odsto troškova za struju administrativni nameti dok zapravo 44 odsto troškova predstavlja sama energija.

Član Prosperiteta i inženjer elektronike Milorad Rančić razliku između obračunske i angažovane snage električne energije objasnio je na primeru svog domaćinstva. On je naveo da EPS obračunsku snagu električne energije računa tako što množi jačinu struje na glavnim osiguračima koje svaki potrošač ima na svojoj razvodnoj tabli.

„Kod mene je napon mreže 16 ampera (A) kod vas je možda 25 (to je sledeća veća vrednost) puta 230 volti (V), pa puta broj faza, a ja imam trofaznu struju i to izađe 11,04 kilovata (KW)“, objašnjava sagovornik Nove ekonomije.

Dodaje da je EPS na taj način potrošaču odobrio 11,04 kilovata snage, kao i da taj podatak stoji na poleđini računa za struju u gornjem levom uglu.

„Gledano iz mog ugla, ja u kući imam ukupno oko sedam kilovata. Elektro energetski sistem Srbije ja bih opteretio tom snagom ako bih uključio sve uređaje istovremeno, ali to se nikada do sada nije desilo“, kaže Rančić.

Izvodi računicu da je njemu kao potrošaču potrebna snaga od 4 kW, koju bi on angažovao iz javne mreže i slaže se da trebqa da plaća tu obračunsku snagu, pa čak i ako je ona „zaokružena“ na malo veću cifru, recimo na 5 kW.

Rančić napominje da u svojoj kući ima dva bojlera od kojih je svaki jačine dva kilovata koji nikada ne rade istovremeno.

Od ostalih potrošača tu su televizor, radio, led rasveta, frižider koji takođe spadaju u male potrošače, kao i električni šporet koji gotovo i da ne koristi, jer na njemu samo kuva kafu.