Većini ratara u vranjskom kraju su posle ovogodišnje žetve ostali poluprazni ambari, jer su na svojim imanjima ostvarili prinose koji su se u proseku kretali od dve i po do šest i po tona po hektaru, što je niže od očekivanog.

Svemu ovome kumavale su loše vremenske prilike zbog kojih poljoprivrednici nisu mogli na adekvatan način da primene neophodne agrotehničke mere.

Nada Lazović Đoković, stručnjak za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavno i stručnoj službi Vranje, ističe da setva nije mogla da bude obavljena na vreme zbog nedovoljno vlage u zemljištu, a i tokom zime nije bilo dovoljno snega.

Za razliku od jeseni i zime u proleće je padavina bilo previše, da bi u junu visoke temperature koje su se kretale iznad 35 stepeni zaustavile nalivanje zrna. I nedostatak agrotehnike učinio je svoje. I narastao korov je uzeo svoj danak iz ovogodišneg roda pšenice.

Ipak, tehnološki kvalitet požnjevene pšenice je bolji nego prošle godine. Sadržaj proteina je 13, a glutena 26 procenata

Ona takođe, savetuje ratarima da posle obavljene žetve odmah krenu sa zaoravanjem strnjišta jer se u praksi pokazalo da primena ove agrotehnike daje odlične rezultate.

„Zaoravanjem se uništava korov i zadržava vlaga u zemljištu. Oni koji ne baliraju slamu mogu da računaju na sedam tona žetvenih ostataka po hektru. Uz primenu adekvatnog veštačkog đubriva mogu u narednoj godini da računaju na povećanje prinosa za 30 posto“, kaže Lazović Đoković.

Stručnjaci u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi tvrde da se zaoravanjem zemljišta na najbolji način uništava korov. Stalna primena herbicida dovodi do otpornosti korova na primenjene preparate, a to praktično znači da on postaje neuništiv.