Kancelariju Marine Mujakić Mare, zaposlene u Poljoprivredno savetodavno i stručnoj službi Vranje, krasi trideset vrsta kaktusa. Svi oni se međusobno razlikuju po obliku i veličini. Većina njih cveta samo jednom godišnje. A kad procvetaju, njihovim cvetovima, ni sama ne može da se nadivi. I ne samo ona, već i kolege i stranke koji dođu po savet a izađu sa selfi uspomenom.

Cvetove slika i Mara i posle toga ih dugo, dugo čuva u računaru. Kaktusi cvetaju samo jedan jedini dan u godini i zato ona uvek požuri da ih slika fotoaparatom.

„Pred lepotom cveta kaktusa niko ne ostane ravnodušan. On prosto facinira svakog čoveka. On poput vilinog konjica živi samo jedan dan, a onda umire. Sve dok živi cvet kaktusa je očaravajuć i za oči i dušu“, kaže Marina.

Njene kaktuse, međutim, ne vole njeni ukućani zato što se vrlo često ubodu na njihovim bodljama. Njen maloletni sin pogotovo, zato što se tokom igre uvek ubode na nekom od njih.Onako ljut uvek dotrči do svoje majke i besno joj kaže: “Nosisi gi odovde! Pa se ubodo!“.

Zato ih je Marina preselila na prozor svoje kancelarije.

I prijatelji joj poklanjaju ovo neobično cveće jer znaju koliko ih voli

Oni su, posle porodice, njena najveća ljubav. U njih se zaljubila pre osam godina kada je od svojih prijatelja dobila na poklon dve saksije kaktusa.

Zbog njihovog neobičnog izgleda i božanskih cvetova poželela je da ih ima još i zato uvek koristi priliku da sa nekog putovanja donese neki novi i još neobičniji.

Sve njih ona čuva sa puno ljubavi i pažnje. Zimi od mraza, a leti od sunca. Vrlo malo ih poliva i đubri, ali zato ih redovno presađuje i zato njeni katusi dobro uspevaju. Kada ode na odmor ona ih ostavi kolegama na čuvanje. A kada se vrati uvek proveri da li su dobro brinuli o kaktusima. Uvek se iznenadi kada otkrije da su na njima primenili neku meru zaštite.