Nakon uspešne promocije druge zbirke pesama „(Ne)vreme“ Marije Popović, razgovarali smo sa autorkom o novoj knjizi, podsticajima za pisanje, planovima… Izdavač knjige je Narodna biblioteka „Desanka Maksimović“, a promocija je bila u galeriji Kulturnog centra u Vlasotincu.

Smrt majke, odrastanje ćerke i traganje za nadom uticali su i na samu kompoziciju zbirke „(Ne)vreme“.

„Zbirku sam počela da ispisujem posle mamine smrti. Jedan ciklus je posvećen mami. Imala sam bujicu tuge u sebi i morala sam emociju na izbacim kroz pesmu. Nedino odrastanje i njena svestranost me inspiriše za drugi ciklus, a treći pišem kao svoj odgovor na udarce vremena i nadu za bolje sutra“, objašnjava Marija.

Po želji autorke veče je bilo humanitarnog karaktera, a svako ko je hteo primerak knjige dao je prilog za lečenje male Anastasije Spasić.

„Mislim da je bilo oko stotinak ljudi. Ja sam iznenađena, moje kolege, instrumentari, lekari, ljubitelji poezije i naravno prijatelji i porodica. Kao neko ko radi u operacionoj sali, imam potrebu da pomažem ljudima. Na decu sam i te kako slaba, jer sam svojoj ćerki i otac i majka, i baš zbog toga sam htela da bude humanitarnog tipa“, kaže pesnikinja, koja je viša medicinska sestra zaposlena na ortopediji u Leskovcu.

Marija Popović je otkrila i planove za naredne promocije nove zbirke pesama.

„Promociju planiram u Grdelici, Leskovcu i možda Aleksincu. A zdravlje od Boga, ako bude i sledeće zbirke, volela bih da se predstavim Ćupriji u kojoj sam pesnički rasla i možda Nišu, ako ostvarim željeni kvalitet. Pišem poeziju, jer volim da je čitam i uživam, pogotovo Marinu Cvetajevu“, poručuje autorka.

Svoje mišljenje o pesmama i pesnikinji zapisali su Danilo Kocić, Srba Takić i Jovana Petković .

„(Ne)vreme je intimna lirika ispisana veštim glasom pesnikinje, koja je u trenucima velike tuge za preminulom majkom, „tražeći kroz vreme osmehe njene“, pronalazi utehu, ako je uopšte može biti, prolaznim vremenom koje ispisuje samo – neprebol, što se čita, kao na otvorenom prostoru nesna, u pesmi „Avgust“, prvoj u nizu izuzetno uspešnih stihova…“, pisac i novinar Danilo Kocić.

„Ovim svojim drugim pesničkim vencem, simbolično nazvanim „(Ne)vreme“, Marija je potvrdila sebe kao pesnika, razmišljajući, brinući, snevajući i pevajući o svom odnosu prema sebi najdražim osobama, onima koji su i nju samu oblikovale…“, Srba Takić, pesnik i direktor biblioteke.

„Zbirka je formalno podeljena u tri ciklusa: Majci, Nedelja je samo moja i Verujem. Dok je iščitavamo, imamo utisak kao da posmatramo našu pesnikinju kako se, na kraju, okreće novim, lepšim stranama života. Ona budi optimizam kod svakog čitaoca, a to je, rekli bismo, i najveća vrednost ove knjige…“, Jovana Petković, profesor srpskog jezika i književnosti.