Zaboravljena od svih, mlada majka Marina Ivanović (34) iz Leskovca vodi nevidljivu bitku u kojoj ima male šanse da je dobije jer se život urotio protiv nje, a pomaže mu sistem, onaj modernizovani po evropskim pravilima. Bori se da zadrži mlađeg sina pored sebe, pošto je stariji smešten u hraniteljsku porodicu.

U Centru za socijalni rad u Leskovcu kažu da niko ne može da prima socijalnu pomoć ako nije prijavljen na tržištu rada. A Marina nije, jer se na njeno ime vodi preduzetnička radnja pokojnog supruga sa dugom od 55.000 dinara, koju ona ne može da isplati i ugasi radnju.

Ova mlada Leskovčanka živela je u vanbračnoj zajednici sa siromašnim Bojanom Mladenovićem, invalidom, i s njegovom majkom u jednosobnom opštinskom stanu preko puta OŠ „Josif Kostić“. Dobili su dva sina. Jedan danas ima 12, a drugi 7 godina.

„Suprug nije mogao nigde da se zaposli, pa je zarađivao prodajući kokice. Imao je pokretnu tezgu. A svekrva je primala penziju, pa smo mogli da živimo kako-tako i da održavamo ovaj stančić od jedne sobe, kuhinje i hodnika. Svekrva je umrla, zatim i on, od korone, oktobra 2021. godine. Ostala sam bez primanja“, priča ova žena za Jugmediu. Suprug je ostavio dug od 55.000 dinara i zbog toga ona, tvrdi, nije mogla da ostvari nikakva prava.

„Nemam socijalnu pomoć, hteli su i struju da mi iseku jer dugujem oko 50.000 dinara. Molila sam ih da to ne učine, pa su mi izašli u susret. Jer, ako ostanem i bez struje, uzeće mi i drugo dete“, strepi.

Kuća ove žene je vlažna i neuslovna za život.

„Kada bi meni davali toliko novca mesečno, koliko daju hraniteljima, ja bih sve popravila i vratila sva dugovanja. Sada ne smem da se odvojim od deteta da mi ga ne otmu jer su više puta pokušavali da ga uzmu. Ako i njega izgubim, ne znam gde ću i šta ću“, priča žena koja u rukama drži mobilni telefon Nokiju od pre 20 godina.

Starijeg sina nije videla dve godine.

„Ne daju mi da ga vidim, ne znam zašto. Ne znam kakve veze imaju dugovi mog pokojnog supruga sa socijalnom pomoći i sa dečjim dodatkom, kojeg takođe ne primam“, pita se.Tvrdi da nije besplatno dobila ni drva ni knjige za mlađe dete.„A deca su mi odlični đaci, divna deca“.

Preživljava od pomoći komšija, a knjige je malom Bogdanu (7) kupio ove godine prijatelj njenog bivšeg supruga.

Priča, međutim, ima i drugu stranu medalje.

„Deca se ne oduzimaju zato što su roditelji siromašni, već zato što nemaju kapaciteta da se brinu o njima. Može neko da ima i 100.000 dinara mesečno, pa da se opet ne brine adekvatno o svojoj deci. U našem narodu uvreženo je mišljenje da se deca oduzimaju od siromašnih roditelja, što nije tačno“, objašnja za Jugmediu Predrag Momčilović, direktor Centra za socijalni rad u Leskovcu.

Sa Marininim slučajem je upoznat.„Mora da ugasi preduzetničku radnju, mora da se prijavi na tržište rada. To su prva dva uslova za primanje socijalne pomoći. Više puta sam joj rekao da to mora da učini, a ona odgovara da nema novca. Ima tu i drugih činjenica, to bi mogao službenik koji vodi njen slučaj“, kaže, a mi obećavamo da ćemo sutra čuti i druge razloge za oduzimanje dece.

U Leskovcu je 125 dece u hraniteljskim porodicama. Oko 30.000 dinara država daje za samu decu, hranu i odeću, a ostatak, do minimalne zarade, odlazi hraniteljima. Zamislite šta bi sve nezaposleni roditelji, pod uslovom da su mentalno zdravi, mogli svojoj deci da pruže sa tim novcem.

Marina Ivanović nema tekući račun. Zato istavljamo njen broj telefona: 061 62 9798 746. Budite uporni, teško se dobija.