Filmovi Jamakaši i Kazino Rojal, u ogromnoj meri uticali su na popularnost Parkura u svetu pa i u Srbiji. Parkur (franc. Parkour) je veština kretanja čiji je cilj preći sa jednog mesta na drugo prelazeći razne prepreke uz korišćenja veština i fizičkih sposobnosti svog tela. Prepreke mogu biti od kamenja do visokih zidova i kapija a Parkur se može trenirati i u ruralnimi u urbanim sredinama.

Popularni naziv, koji se odomaćio u Srbiji, za osobe koje se bave ovom veštinom je  – Trejser.

Jedan od retkih trejsera (tragača)  u Leskovcu, ako ne i jedini, je Marko Marinković, dvadesetrogodišnjak koji se već punih sedam godina bavi Parkurom i Freerunning tehnikama. Za Jugmediu, Marinko, kako ga nazivaju prijatelji podseća da je za vreme Roštiljijade 2013. godine u Leskovcu bilo okupljanje posle koga se upoznao sa parkour-om i zavoleo ga.

„Počeo sam aktivno da treniram sa velikom predanošću koja ne manjka i ne bledi ni dan danas. Parkour je moja strast koja me vodi kroz život. U svakom pokretu je uneta je velika ljubav i želja za napretkom. To je i moj stil života“, kaže.

Svako ko je zainteresovan da krene u malu avanturu, slobodno može da mu se javi u gradu ili njegovom Instagram profilu @__marinko_ , navodi.

Preći put i doći do cilja je svakodnevnica čoveka, a Trejseri pomeraju pogled sa cilja, i vide samo prepreke, probleme i izazove sa kojima se svakodnevno suočavaju stičući tako mentalnu  i fizičku snagu.

„Ljudi često Parkour povezuju sa ’ekstremnim sportom’, ali odgovor na ovu zabludu je da parkour nije sport.  Sport definišu pravila, teren, takmičarski duh i vreme. Parkour nema definisana pravila, teren je ceo svet, takmičenja ne postoje, a vreme u kojem ga  praktikuju, trejseri smatraju kao poklon samom sebi. Izazovi koje trejser uočava su njegov lični izbor. Njegova kreativnost i imaginacija od najprostijih pukotina na trotoaru može stvoriti prelepo igralište za trening“.

Na pitanje kako početi sa parkour-om, Marinko sa osmehom kaže odgovara pitanjem: „Pravo pitanje je kada ste prestali da ga radite?

„Kao deca smo se penjali po drveću i krali trešnje komšiji, skakali u dalj, preskakali ograde, igrali žmurke i tražili najbolja mesta za sakrivanje. Danas za sve to nemamo vremena ili tražimo druge izgovore. Ono za čim mi tragamo je život prepun avantura, tragamo za slobodom i druženjem izvan poroka, izvan stereotipa da je ulica nešto negativno. Kroz konstantno napredovanje, druženje i smeh prevazilazimo probleme kako na treningu tako i u životu“.

Valja pomenuti da je impresioniran veštinama plemena iz Afrike, francuski oficir Žorž Eber, učitelj fizičkog vaspitanja, prvi počeo da primenjuje prirodni metod, koji je kasnije postao standardni sistem francuskog vojnog obrazovanja i obuke, pa se njegovo ime povezuje sa počecima Parkura, na čijim osnovama se zasnivaju i mnogi vatrogasni kursevi širom Evrope.