VLASOTINCE – Ništa ne nedostaje našoj porodici s petoro dece osim jedno kombi vozilo s kojim bismo putovali, kaže Vlasotinčanka Marina Marković koja sa svojim suprugom Draganom ima petoro dece.

Njihovi su Slobodan (27), Anđela (23) i bliznakinje Emilija i Natalija (21), a svojim detetom smatraju i malu trogodišnju nestašnu devojčicu, čiji su hranitelji.

„Hteli smo mi petoro dece , no meni nisu dozvoljavali zdravstveni problemi. A deca su rasla i tražila bebu. Mislila sam proći će ih, ali su sa godinama postajali glasniji, pa smo rešili da usvojimo dete. Nije nam se posrećilo. Posle godina muka našoj maloj devojčici postali smo hranitelji i tako dobili peto dete“, priča Marina, vaspitačica po zanimanju.

Mala princeza, kako je zovu, imala je samo šest meseci kada je uneta u njihov dom, neuhranjena i zapuštena. A onda je na scenu stupila ljubav.

„Svi smo je čuvali, zapravo smo se utrkivali ko će je nahraniti, ko presvući, ko uspavati uz pesmu. Beba se preporodila za mesec dana“, priča najstarij Slobodan.

Ipak, najviše vreme s najmlađim članom provodi Marina, koju ona zove mama. – Sve je lepo, sve je divno, samo strah od njenog odlaska, koliko daleko bio taj dan, je neverovatan“, priča Marina dok s puno ljubavi posmatra malu devojčicu.

Stara kuća Markovića prostrana je i za svako dete ima po jedna soba, ali oni su za dnevnu izabrali ne tako veliku, pa nasred nje stavili trambolinu za najmlađeg člana, koji Marinu i Dragana zove – mama i tata.

„Morali smo da joj dozvolimo da nas tako zove jer je veoma kasno progovorila, a mama i tata, te reči deca prvo izgovore“, objašnjava Marina.

U domu Markovića nema galame i buke, nema svađa i nesporzauma. Tako je oduvek bilo. „Tako su nas organizovali od malena. Zna se kada je ustajanje, obroci, zna se da problem mora da se reši u kući, s roditeljima bratom i sestrama. Zato smo mi svi ovde drugari“, objašnjava Emilija.

Dragan Marković je diplomirani inženjer poljoprivrede. Bio je sportista i voleo ribolov. „Jedino čega sam se odrekao zbog velike porodice to su moji hobi, ali ne žalim, sada zajedno idemo na plivanje i u šetnje“, smeje se Dragan.

On je, kažu mlađi članovi porodice Marković dobar, a majka Marina loš „policajac“, odnosno , stroža i principijelnija. „Dopunjavamo se“, odgovara na to majka petoro dece.

Bračni par Marković nije često mogao da se osloni na „baka i deka servis“, pa je svuda sa sobom vodio deceu, čak i u bioskop.

„Samo smo jednom Nataliju ostavili kod bake i tete, ali je ona uspela da im pobegne i stigla nas 500 metara dalje uz grdnju što nismo i nju poveli. Otada nigde nismo išli bez dece, a moja velika i još neostvarena želja je da kupimo jedan veliki kombi i tako zajedno putujemo po Evropi“, priča Marina Marković.

(Kraj)mil