Dnevni boravak „ Maštolend “ Vranje, predstavlja svojevrsnu drugu kuću za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju, gde uz neformalno obrazovanje stiču neophodne veštine za svakodnevne aktivnosti.

Za razliku od inkluzivne nastave ili edukacije u specijalizovanim školama, rad sa decom u „Maštolendu“  je više usmeren  na ponašanje i obnavljanje  stečenog znanja, koje im pomaže da deluju samostalno kroz život.

Korisnici Dnevnog boravka su mahom deca sa većim oštećenjem u psiho-motornom razvoju, koja zbog određenih ograničenja ne mogu da prate pojedine časove u školi, ili pak koriste usluge nakon škole.

Veliki deo vremena provode  u druženju sa ostalom decom, a kroz osmišljeno  vreme dostupna im je igra i zabava u vidu raznoraznih aktivnosti kao i mogućnost odmora u posebnoj sobi sa krevetima.

„ Kod nas su i deca koja su završila školovanje, ali kako su smetnje u razvoju velika prepreka za zapošljavanje ta deca bi sedela kod kuće, gde postoji opasnost da zaborave sve što su naučila. U zavisnosti od okruženja u kome borave kod kuće, gde roditelji možda ne stižu da im se u potpunosti posvete zbog posla i nedostatka stimulativnog sadržaja, postoji verovatnoća da ostanu sama u četiri zida i da se zatvore u sebe. Zato je, pre svega, interes te dece, a zatim i roditelja da ona deo dana provedu kod nas“, pojašnjava Dejana Bogdanović, direktorka Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite u okviru koga je smešten Dnevni boravak kao jedna od organizacionih jedinica.

Svi sadržaji su besplatni, a pored sopstvenog prevoza od kuće do ustanove i obratno,  imaju i užinu. Iako trenutno nema deteta sa telesnim invaliditetom, od prošle godine uveden je lift, koji je znatno olakšao dostupnost Dnevnom boravku koji se smešten na prvom spratu

Deca se ovde organizuju po uzrastu i psiho-motorne sposobnosti. Svakog dana u periodu od 8 do 15 sati sa decom se realizuju kreativne, edukativne, muzičke, literarne radionice, kao i radno-okupaciona terapija sa ciljem postizanja optimalnog stepena samostalnosti i socijalizacije. Program koji se realizuje baziran je na posmatranju dece, kao i na prikupljanju informacija od roditelja o interesovanjima, sposobnostima i potrebama ove dece.

„Učimo ih osnovnim stvarima, od toga da se sama hrane i oblače, a kroz određeni ritam prisustvuju radionicama u skladu sa svojim sposobnostima. Tako na primer imamo čas domaćinstva, gde deca samostalno izvode sve radnje u kupovini proizvoda, naravno uz nadzor stručnog lica, a zatim od toga nešto spremaju. Tu je čas  fizičkog , manuelnog rada i stimulacije.  Učestvuju i na časovima likovne radionice u Narodnom univerzitetu, posećuju kulturne sadržaje, vodimo ih u poslastičare i kafiće. Nas zapravo najviše raduje kada registrujemo napredak deteta, imamo slučajeva da smo takoreći od katatoničnog stanja, naučili dete da samostalno hoda i komunicira“ navodi Dejanović.

Ova ustanova podnela je zahtev za licenciranje za rad sa petnaestoro dece, zbog uslovljenosti kapaciteta od tri stručna radnika, a zbog interesovanja kreirana je lista čekanja. Ukoliko neko od deteta prestane da iskazuje zainteresovanost za takav oblik stimulacije ili roditelji ne opravdaju izostanak u dužem periodu, brisanjem iz evidencije otvara se prostor za prijem novog korisnika.

„Najčešći problem je sa govorom, jer taj period razvoja prođe ako se roditelji ne jave stručnjacima na vreme. Zbog toga deca imaju nerazumljiv govor ili uopšte ne govore, dok se svi ostali problemi relativno uspešno prevazilaze i savladavaju u granicima svojih mogućnosti“, ističe direktorka.

Dnevni boravak postoji deset godina i okuplja decu koja su obuhvaćena obrazovnim sistemom kao i one koji nikada nisu bili u školi. Iako se često u govoru kaže da su to deca sa posebnim potrebama,  kao i svi deca, ona imaju iste potrebe za ljubavlju, pažnjom i srećnim detinjstvom.

Milan Zdravković