Ana Stojiljković, maturantkinja Gimnazije iz Leskovca, kao učesnica petodnevnog kampa na Vlasini Udruženja „I ja se pitam“, bila je izbor Jugmedie za sagovornika o aktivizmu mladih mesec dana pre njenog gostovanja u video emisiji. Tada nismo ni slutili da će ona na neki način postati jedan od lidera jednonedeljne blokade škole kao podrška studentima, ni da će tokom govora svojim plačem rasplakati veliki deo Srbije.

To je i razlog što se u emisiji povremeno osvrtala na tu njenu aktivnost, a posle emisije usledila je reakcija vlasti u vidu neukusne prozivke ove osamnaestogodišnjakinje, gde je otvorenim pismom morao da se umeša i njen otac.

Sluteći da će imati problema, pitali smo Anu tokom emisije da li se boji za sebe?

„Mislim da u svakom od nas postoji neka vrsta straha, kad se vratimo u školu, ili kad odem na fakultet, šta god. Ali, ja mislim da je moj strah od nepravde mnogo veći od trenutnog straha za posledice“, odgovorila je.

Za kamp na Vlasini čula je od drugarica i prijavila se. U Međuvremenu je u prostorijama “I ja se pitam” učestvovala na nekoliko radionica.

„Mnogo sam naučila, stekla nove prijatelje. Ljudi iz udruženja su veoma prijatni, pa se družimo i van radionica. Kod njih može da se svrati na kafu, možemo mi mladi da održimo neke svoje radionice“.

Na jednoj radionici tema je bila – problemi mladih u Leskovcu i da li im treba neki prostor za okupljanje.

“Govorili smo o svemu što nas muči, posebno o nedostatku prostora za našu i nekoliko generacija iza i ispred nas”.

Predavač na toj radionici bila je psihološkinja, a Ana se sprema baš za studije na Odseku za psihologiju.

Zamoljena da prokomentariše uvreženo mišljenje da su mladi Leskovčani nezainteresovani za ono što se događa u njihovoj zajednici, odgovorila je: „Mi savršeno razumemo šta se dešava oko nas, ali mora nešto da nas pokrene, neka poluga“.

Ana, kao i mnogi iz njene generacije, retko prati klasične medije, već određene profile ljudi koji, kako kaže, imaju nešto pametno da kažu.

„Ne znam koliko moja generacija prati medije. Generalno, mislim da je TikTok nekada loša stvar koja se desila našem svetu, ali je istovremeno i dobra. Na primer, vi kao medij objavite nešto na TikToku i to dosta mladih vidi i čuje, više nego, verovatno, na portalu. I tako aplikacija koja je napravljena kao za šalu, zapravo ima jako bitne teme u tim klipovima. Ima ljudi koji edukuju druge ljude. Ja većinu stvari čujem na Instagramu i TikToku“.

U video emisiji ispod, pogledajte šta je još ispričala Ana Stojiljković, jedna od budućih učesnica kampa na Vlasini.