Milisav Miletić, pčelar sa više od 48 godina iskustva, u svojoj 81. godini i dalje aktivno upravlja sa oko 100 košnica, raspodeljenih između dva pčelinjaka u Rujkovcu i Gazdaru kod Medveđe. Svojim radom, posvećenošću, ali pre svega zbog kvaliteta meda, Miletić je postao prepoznatljivo ime u svetu pčelarstva u ovom delu Srbije.

Pčelarstvom je počeo da se bavi još 1976. godine kada mu je ujak poklonio jednu košnicu i jednu pčelu.

“Nisam imao pojma o pčelarstvu, ali sam pristao uz uslov da mi pokaže kako da radim“, priča nam Milisav.

Miletićev put u pčelarstvu počeo je kao hobi, a tokom godina je prerastao je u ozbiljan posao i veliku ljubav.

„Počeo sam sa samo jednom košnicom, a danas imam oko 100. Počinjali smo od jednog društva, pravili smo rojeve, umnožavali košnice. I tako sam došao do onih 110 košnica koje sam imao u jednoj od najtežih godina kad nije bilo meda,“ objašnjava Miletić, prisetivši se svojih početaka.

Pčelarenje, kako kaže Miletić, uključuje brojne zadatke i veliki posao.

„Proizvodim bagremov med koji vrcam 10. juna, a tokom godine mogu imati još dva ili tri vrcanja. Med se vrca centrifugama, a nakon što se izbaci, prazni ramovi se vraćaju u košnice kako bi pčele očistile i pripremile za zimu,“ objašnjava.

Pored bagremovog, ima i šumski i livadski med, koji, kako nam je ispričao, uglavnom spaja.

„Ta livadska paša nije neka izdašna, tako da se ona spoji sa šumskom pašom i onda evo sad negde u ovo vreme mi vrcamo taj šumsko-livadski med, on je tamne boj, vrlo gust ako je više šumskog meda u toj paši, ako ima livadskog a manje šumskog onda je malo svetliji, neke crvene boje“, opisuje ovaj pčelar.

Na pitanje koji med je najbolji, bez razmišljanja odgovara da je to originalni med koji nije falsifikator.

„Bilo da je bagrem, bilo da je livadski, bilo da je šumski, nijedan ne valja ako pčelari falsifikuju med a kaže jedna zagrebačka knjiga o medu pod naslovom falsificirani med: Med se može falsificirati na dva načina uz pomoć pčela i bez pomoći pčela. U prvom slučaju, dodaje se sirup u med noću, a pčele danju unose originalni med. Drugi način je mešanje originalnog meda sa sirupom u mešaonicima“.

Miletić se ponosi što prodaje isključivo pravi med, a kao poznati pčelar, prodaje sav svoj med direktno kupcima.

„Cena mog meda je 1200 dinara po kilogramu. Kvalitet svog meda garantujem na reč, a ko ne veruje, može da proveri”.

Od kada pčelari, rekordno je imao med sa prinosom 2003. i 2011. godine od istog broja pčela, kada je izvrcao 2,5 tone meda, ali bilo je i godina kada je imao samo 30 kilograma meda.

“Prošle godine sam izvrcao 140 kilograma meda od istih košnica, po 2 kilograma po košnici. Ove godine sam recimo na bagremu negde 500 kilograma izvrcao u prvoj turi i očekujem u drugoj turi do 150 kilograma,“ dodaje Miletić.

Njegov med prošao je i analizu i dobio rezultat da je ispravan, a prošle godine prvi put prodao je 500 kilograma bagremovog meda iz 2018. godine.

“Med nema rok upotrebe, što duže stoji, kristališe i to je jedan od dokaza da je med potpuno ispravan,“ objašnjava on.

Ipak, ocenjuje da se živi samo od pčelarstva malo je teže jer dogodi se da naiđu loše godine, a ako nema rezervu iz prethodne godine ne može ni zarade.

„Kažu neke matematike da ako neko hoće da bude profesionalni pčelar sa nekih 150 do 200 košnica mogao bi da računa da živi od toga meda a inače ovako ne može“, smatra čovek koji se pčelarenjem bavi skoro pet decenija.

U svetu pčelarstva, gde se priroda i tehnologija susreću, jedan od najvažnijih faktora koji definiše kvalitet meda je poštenje proizvođača.

U ovoj maloj opštini, pčelari ističu kako su očuvanje tradicije i etički pristup ključni za održavanje ugleda srpskog meda na tržištu.

„Ako ljudi ne falsifikuju med, a ovde su ljudi pošteni, zato se kaže da je odavde med najbolji,“ naglašava Miletić.

Prošle godine, izvrcao je 140 kilograma meda od istih košnica.

„Da sam hteo da falsifikujem, mogao bih da izvučem više, ali ja prodajem samo ono što je pravo,“ kaže Miletić.

Dodaje kako su u pčelarskoj zajednici prisutne brojne nepravde, naročito kada profit postane glavni cilj.

„Znate, onaj kome je cilj samo zarada, profit, on se ne libi ničega da dođe do para,“ ističe.

S obzirom na sveprisutnu digitalizaciju, mnogi mladi pčelari danas uče preko interneta. Međutim, Miletić smatra da ništa ne može da zameni lično iskustvo i učenje od iskusnijih pčelara.

„Mladi pčelari sada uče preko interneta o pčelarstvu, ali nije to isto kao kada čuješ živu reč. Postoji izreka u pčelarstvu – posle 15 godina si dobar početnik u pčelarenju,“ objašnjava on.

Med, kao i svi pčelinji proizvodi, ima poseban značaj za zdravlje. Sastoji se od prostih šećera, glukoze i fruktoze, koje direktno idu u krvotok.

„Svaki složeni šećer koji uđe u želudac razlaže se na proste šećere da bi mogao da se transportuje do mozga i ćelija koje koriste šećer kao energiju,“ pojašnjava Miletić, naglašavajući važnost konzumiranja meda.

Svaki čovek, smatra on, treba svakog dana da proba med, a njegov savet je da se i uveče uzme kašičica meda.

„Mozgu treba hrana preko noći dok spava, a med brzo ide u krvotok jer je to pripremljena hrana“.

Pčelinji proizvodi nisu samo hrana, već i lekovi i ovaj pčelar nam kađe da su svi lekoviti.

„Med je i lek i hrana. Pčelarski proizvodi su med, polen, vosak, propolis, matični mleč, perga i pčelinji otrov,“ objašnjava Miletić. On detaljno opisuje pergu kao polen koji pčele spakuju u ćelije u saću za ishranu mladih pčela i matice. Perga je polen koji je spakovan u ćeliju u saću za ishranu pčela. Pčele primaju polen, pakuju ga u ćelije, dodaju svoje sokove i to zapečate,“ dodaje on.

Pčelarstvo je kompleksno i zahteva veliku pažnju, pa zato Miletić naglašava važnost poštenog pristupa.

„Savet mladim pčelarima je da budu pošteni, da proizvode med koji pčele proizvode, da ne falsifikuju. Nemoj da im zarada bude važna, a da nije važno šta narod jede,“ kaže.

U trgovinama i na pijacama često se sprovedu kontrole meda, ali rezultati su, napominje, poražavajući.

„Kad su prošle godine sproveli akciju kontrole meda, nisu našli ni 20 posto ispravnog meda,“ podseća Miletić.

Kako mi kao laici da znamo da li je med ispravan, Miletić odgovara „Nikako“.

„To što kažu pčelari, ako teglu okreneš naopako i vazduh ide polako, to može da znači samo da je med gušći. Ako brzo krene gore-dole, to znači da je to ko zna koliko šećera,“ objašnjava on.

Najbolji savet za potrošače je kupovina meda od proverenih pčelara.

„Preporuka je kupujte med od čoveka u koga imate poverenja, pčelaru kome verujete,“ zaključuje Miletić, oslanjajući se na svoje dugogodišnje iskustvo i posvećenost ovom plemenitom zanatu.

Pored pčelarenja, Miletić već 30 godina vodi Pčelarsko udruženje u Medveđi.

„Imamo nas sada 16 članova, nekada nas je bilo 40. Naše udruženje je član Saveza pčelarskih organizacija, dobijamo časopise i edukativne materijale,“ dodaje on.

Takođe, Miletić je aktivan član Nadzornog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije i predsednik Nadzornog odbora regionalne asocijacije pčelarskih organizacija za jugoistočnu Srbiju.