Jednog matematičara, genetičara i profesorku na američkom Stanford Univerziteu povezuju dve stvari: da se nalaze na listi deset trenutno najvećih naučnika iz Srbije i da potiču sa juga Srbije.

Naime, reč je o prezentovanju 100 vodećih naučnika iz Srbije čiju listu je sačinilo četrdesetak naučnika koja je objavljen u skoro objavljenom najprestižnijem srpskom naučnom časopisu „Galaksija“.

Najviše naučnika na listi ima iz medicine, zatim elektrotehnike i kompjuterskih nauka, fizike i astronomije, hemije, ekonomije, matematike i građevinarstva

Glavni urednik časopisa Galaksija, Stanko Stoiljković, rekao je za RTS da je ova lista koju je on sačinio na osnovu međunarodno usvojenih merila, prva takve vrste u istoriji srpske nauke. Otkrio je i da od stotinu naučnika koji su zavredeli mesto na ovoj listi, 86 živi i radi van Srbije. Najviše naučnika koji su se našli na listi najboljih živi u Sjedinjenim Američkim Državama, a zatim u Srbiji.

Nažalost, da „srpska pamet ne stanuje više u Srbiji“ dokazuju i naši južnjaci sa liste:

JELENA VUČKOVIĆ

Najmlađa naša naučnica na ovoj listi. Rođena je u Nišu gde je i završila Elektronski fakultet te je bila najbolji diplomirani student Univerziteta u Nišu. Jelena Vučković je profesor na Odeljenju za elektrotehniku na Univerzitetu Stanford, u predgrađu San Franciska i u svojoj laboratoriji se bavi nano-fotonikom i kvantnom fotonikom.

MIODRAG STOJKOVIĆ

Ovaj genetičar svetskog glasa posle dugogodišnjeg istraživačkog rada u najprestižnijm univerzitetskim klinikama i laboratorijama do skora je živeo i radio u Leskovcu, gde je sa suprugom Petrom otvorio Specijalnu bolnicu za lečenje steriliteta – SPEBO. Iako je njegovo ime čuveno u svetskim naučnim krugovima, za Srpsku akademiju nauka i umetnosti nije bio „podoban član“. Stojković nakon toga odlučuje da napusti rodni Leskovac u koji se vratio i počne da dve godine provede na Institutu najprestižnijeg fakulteta Harvard, gde je na čelu tima za istraživanje matičnih ćelija.

STOJAN RADENOVIĆ

Profesor Stojan Radenović je karijeru započeo kao nastavnik matematike i nacrtne geometrije u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji, potom je predavao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu, pa na Mašinskom fakultetu u Beogradu, odakle je otišao u penziju. Sa oko 40 domaćih i preko 90 stranih koautora objavio je veliki broj naučnih radova, preko 130 u časopisima sa SCI liste. Ima više od 4.000 citata. Oblasti kojim se bavi su funkcionalna i nelinearna analiza.

Stojan Radenovićje (rođen 9. marta 1948. godine u Dobroj Vodi, opština Bojnik, srez Leskovac. Osnovnu školu (prva 4 razreda) završio je u rodnom mestu, a razrede od petog do osmog u Gornjem Brestovcu. Gimnaziju je završio u Leskovcu. Kao učenik osnovne i srednje škole uspešno je učestvovao na raznim takmičenjima iz matematike. Diplomirao je matematiku u Beogradu 1971. godine, magistrirao 1976, a doktorirao 1979. godine.

A šta ima da kaže o ovj listi i svom rodnom mestu  i detinjstvu, preslušajte OVDE