Vest da su lični podaci više od pola milijarde korisnika Fejsbuka, među kojima i 162.898 državljana Srbije, procureli na hakerski forum, te da će prevaranti imati priliku da ih zloupotrebe, po ko zna koji put navela nas je da se zapitamo koliko su naši podaci na interentu sigurni, kao i šta sve ne bi trebalo da delimo sa drugima na duštvenim mrežama.

Informacije koje su nakon ovog najnovijeg napada dostupne hakerima uključuju telefonske brojeve, Fejsbuk identifikaciju, puno ime, lokaciju, prethodne lokacije, datum rođenja, adresu e-pošte, privatni status i biografiju korisnika ove društvene mreže iz 106 zemalja sveta.

Svaki naš „korak“ na ovoj društvenoj mrež se pomno prati i beleži, ponekad i bez našeg znanja, i može da otkrije pregršt informacija, iako vrlo često toga nismo svesni.

Na raspolaganju hakera je ogroman spektar stvari koje mogu da učine sa nečijim identitetom. Ukoliko dođe do krađe može se desiti čak da neko uzme kredit u vaše ime ili zaključi ugovor, otvori firmu, do onih „manje opasnih“ stvari, koje se tiču pokušaja da kompromituje neke druge naloge na društvenim mrežama, lakše uspe da uđe na vaš bankovni nalog ili vas finansijski ošteti, piše „Blic“

Zanimljivu činjenicu kada je u pitanju poslednji napad predstavlja to da se među više od 533 miliona korisnika čiji su lični podaci osvanuli na jednom od hakerskih foruma našao i broj telefona osnivača i izvršnog direktora Fejsbuka Marka Zakerberga.

„Biznis Insajer“ piše da kada su Fejsbuk kontaktirali povodom curenja ovih podataka, a da im je iz kompanije rečeno da su u pitanju stari podaci, dok navode o Zakerbergu nisu želeli da komentarišu.

– To su stari podaci o kojima je već izveštavano 2019. godine. Pronašli smo i rešili ovaj problem u avgustu 2019 – rečeno je iz Fejsbuka.

„Zloupotreba zavisi od zemlje do zemlje“

Stručnjak za bebednost na internetu i osnivač sajta E-sigurnost Jovan Šikanja kaže za „Blic“ da moramo da imamo dve stvari u vidu kada pričamo o zloupotrebi podataka. Prvo na šta moramo da obratimo pažnju jeste to koji je set podataka ukraden, a onda i da mogućnost da se ti podaci zloupotrebe dosta varira od zemlje do zemlje

– Svaka zemlja ima svoje sisteme na osnovu kojih vrši nekakvu verifikaciju građana. Na primer, mi kao jedan od najbitnijih podataka imamo JMBG, koji bi trebalo da bude privatan i da se nikada ne deli. U principu, dosta stvari zavisi od same zemlje – kaže Šikanja.

Jesu li društvene mreže sigurne?

U ovom napadu, kako navodi, nisu ukradeni svi podaci koje Fejsbuk o nama ima, što ne znači da u nekom narednom ne bi mogle da budu ugrožene i naše privatne fotografije koje smo nekome slali, kao i prepiske.

– Nisu ukradeni svi podaci koje Fejsbuk ima o nama. Podaci o lozinkama nisu iscureli u ovom napadu, ni druge stvari, kao što su privatne prepiske, fotografije. Ali to što nije iscurelo u ovom napadu ne mora da znači da neće iscureti u nekom narednom. Moram ipak da napomenem da društvene mreže, i pored svih ovih stvari, možemo smatrati mestima na internetu koja su sigurnija u odnosu na ostale – ističe on.

Marketinške svrhe

Iako su stari nekoliko godina ovi podaci mogli bi da pruže dragocene informacije sajber kriminalcima koji koriste lične podatke ljudi da bi se lažno predstavljali. Ovo nije prvi put da je ogroman broj telefonskih brojeva korisnika Fejsbuka otkriven na mreži. Ranjivost koja je otkrivena 2019. godine omogućila je brisanje miliona telefona ljudi sa servera kršeći uslove korišćenja usluge.

Prema Alonu Galu, informacije bi sada mogle da budu korisne hakerima za razne vrste prevara kao i da posluže u marketinške svrhe.

Gal tvrdi da je curenje podataka povezano sa sigurnosnom greškom koja je prvi put otkrivena 2019. a u januaru 2021. godine je ustanovljeno da su hakeri mogli da koriste informacije i za pristup brojevima telefona korisnika.

„Rizik uvek postoji“

Šikanja kaže da jedino što običan korisnik može da uradi jeste da brine o tome da podatke ostavlja na „sigurnim sajtovima“.

– Ono o čemu bi običan korisnik trebalo da brine jeste gde ostavlja svoje podatke. Teško je reći da su društvene mreže, jer manje više su sve pretrpele nekakve napade. Savet je da se, ukoliko već moraju da se ostavljaju podaci, oni ostavljaju na sajtovima koji su dobro poznati. Rizik uvek postoji i mislim da je to najbolji savet za sve – istakao je on.

U čemu smo bolji od SAD?

Sagovornik „Blica“ ističe da postoji jedan segment zaštite ličnih podataka građana u kome je Srbija bolja čak i od SAD.

– Mi smo od SAD bolji recimo kada su u pitanju brojevi mobilnog telefona. Ukoliko se dogode napadi koji počinju kao „social engineering“ napadi na telefonske kompanije, gde neko ima vaš broj telefona i onda pokušava da ubedi operatera da je izgubio karticu ili nešto slično, to se dešava sve zbog toga da bi neko pokušao da vašu karticu koja je aktivna ugasi, a da on dobije pristup mobilnom telefonu. To je jedan od razloga zašto se mobilni telefoni i SMS komunikacija smatraju nesigurnim. Međutim kod nas nije takva situacija, da biste tako nešto uradili kod nas vi fizički morate da odete u poslovnicu sa ličnom kartom, identifikujete se, kako biste napravili tako neku promenu – navodi Šikanja.