U galeriji Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“ u Vlasotincu predstavljeni su zavičajni pisci, autori knjiga za decu, koje su štampali lokalni izdavači. Druženjem zavičajnih pesnika kroz posebno organizovani program, nazvan – „Ostanimo deca“, obeležen je 2. april, Međunarodni dan knjige za decu.

Direktor biblioteke Srba Takić objasnio je povod za susret pesnika Vlasotinca i Leskovca.

„Ovo je prilika da se, pre svega, prisetimo onih koji ove večeri nisu mogli da dođu – najpre Gavrila Stojanovića, „najdražeg učitelja“, autora osam pesničkih zbirki posvećenih najmlađima. Prisetili smo se i svih onih koji su se upokojili, ali su za života ostavili literarno nasleđe dostojno pažnje i poštovanja. Ove večeri su posebno pomenuti i predstavljene su njihove knjige – Milica Šušulić, Nevenka Popović, Nikola Mitrović, Ljubomir Gligorijević i Krista Đokić. Uz njih i Dara Sekulić, koja je tek nekoliko godina (igrom sudbine, kao raseljeno lice) živela u Vlasotincu, ali je deci Vlasotinca ostavila zbirku pesama „Reč se igra“, koja je 2001, na „Brankovom kolu“, u Sremskim Karlovcima, proglašena za najbolju knjigu te godine“, naglasio je Takić.

Gotovo svi pesnici, koji su pozvani bili su prisutni, čitali su svoje radove, svedočeći tako, na najlepši način, da su sačuvali dečji duh i stvaralačku vedrinu u sebi. Ove večeri predstavili su se:

Ljiljana Gligorijević, Jelena Sarić Cvetković, Vesna Petković Pešić, Jasmina Mitrović, Svetlana Pešić, Jelena Đokić i Srba Takić. Na zadovoljstvo domaćih pisaca u goste su im došli prijatelji iz Leskovca: Jelena Janković, Zoran Jovanović i Toma Stojković.

Bilo je reči i o lokalnim izdavačima i izdavaštvu, da se pohvali napor i entuzijazam onih koji su neumorno radili na otkrivanju, pomaganju, praćenju i podsticanju zavičajnih autora. Kao svedočanstvo izrečenim pohvalama, izložene su 42 knjige, koje su u proteklih četvrt veka izdali List Vlasina, Kulturni centar, Fondacija darovitih, Udruženje Loza i Narodna biblioteka.

„Čini se da je ovo bilo jedno od onih večeri kada su oni koji su odštampali neku svoju knjigu bili ohrabreni da nastave sa poetskim stvaralaštvom, dok su oni koji to još uvek nisu uspeli, na ovaj način podstaknuti da ne posustaju u toj nameri. U svakom slučaju, Vlasotince može da se pohvali brojem onih koji pišu, kao i vrednošću napisanog. Priznanja zaslužuju i svi oni koji su učestvovali u organizovanim nastojanjima da se napisano publikuje. Sve u slavu pesnika, pevanja i našeg Vlasotinca“, zaključio je direktor Takić.