U današnjoj populaciji postoji veliki  broj pacijenata koji uzimaju hroničnu terapiju, kao što su  dijabetičari, hipertenzivni bolesnici, asmatičari i da bi se postigla dobra kontrola bolesti, uvek se koristi veći broj lekova, odnosno njihova kombinacija, a kakve posledice to ostavlja na naš organizam pokušala je da objasni diplomirani farmaceut iz Leskovca Milica Zdravković.

Kako nam je na samom početku rekla, svi ovi pacijenti mogu da uzimaju i lekove koji se nalaze u slobodnoj prodaji, te  se tako  rizik od interakcije ili menjanja delovanja jednog leka drugim, pri njihovoj istovremenoj upotrebi,  povećava.

“Neželjena dejstva mogu se javiti  istovremeno sa primenom leka, ili mogu biti odložena pa se prvi put javljaju posle nekoliko meseci  ili čak nekoliko godina od početka hronične primene . Ta neželjena dejstva mogu biti povezna sa glavnim farmakološkim dejstvom leka i to je  dobro ,zato što su u tom slučaju, predvidiva. Na primer, krvarenja kod pacijenata koji koriste varfarin, antikoagulanti lek ili  aritmije kod pacijenta koji uzimaju kardiotonične  glikozide”, kaže Zdravkovićeva.

Neželjena dejstva ne moraju imati veze  sa glavnim farmakološkim dejstvom i ona se ispoljavaju kada se doza leka prekorači ,recimo Paracetamol, kako ističe naša sagovornica, lek koji se koristi u snižavanju povišene telesne temperature, može da izazove opasnu hepatotoksičnost ako se uzima u prekomernoj dozi.

Najrizičnija je starija grupa pacijenata

“Oni koriste hronično veliki broj lekova, samim tim jedan lek može da stupi u interakciju sa drugim .Taj jedan lek može da promeni farmakološki efekat drugog , ali da ne menja njegovu koncentraciju  u telesnim tečnostima.To je naročito značajno , kada lek ima malu terapijsku širinu, to znači da malo smanjenje efekata  leka, dovodi do gubitka efikasnosti ”, objašnjava Zdravkovićeva.

S druge strane, Zdravkovićeva kaže, ako se efekat malo poveća, dolazi do toksičnosti gde je ponovo, varfarin najbolji primer koji stupa u interakciju sa vitaminom K.

“Kada  pacijenti, koji koriste ovaj lek, uzimaju antibiotike, narušavaju crevnu floru, bakterije u crevima  su te koje sintetišu vitamin K, kada njega nema , dolazi do krvarenja, odnosno antikoagulantni efekat, varfarina se povećava”, naglašava naša sagovornica.

Dodaje da se recimo kod hipertenzičara,koji koriste diuretike koji povećavaju izlučivanje kalijuma, smanjuje koncentraciju kalijuma, pa se potencira toksičnost kardiotoničnih glikozida.

Interakcije između lekova i hrane

Te interakcije mogu u velikoj meri da utiču na uspeh farmakoterapije, a do interakcija može doći  na nivou resorpcije,distribucije,  metabolizma i  eliminacije samog leka iz organizma.

“Uzimanje lekova sa hranom, odnosno posle obroka u različitoj meri dovodi do smanjenja , brzine i stepena resorpcije,zato se u nekim slučajevima preporučuje da se lek pije  jedan sat pre ili  dva sta posle obroka.To važi za neke  od antibiotika , na primer azitomocin, gde  hrana smanjuje količinu leka koji će preći u sistemsku cirkulaciju, zato se preporučuje njegovo uzimanje na prazan stomak”, kaže naša sagovornica.

Ona naglašava da se kod  hroničnih terapija , da bi se zaštitio želudac, preporučuje  uzimanje lekova posle obroka.Inače na njihov stepen resorpcije, hrana nema veliki uticaj.

“Neka hrana ima mogućnost da menja enzime jetre, odnosno da ih inhibira ili da ih indukuje, pa da na taj način povećava ili smanjuje koncentraciju leka. Odličan primer za to je kantarion, koji  indukuje enzime jetre,  pa samim tim ubrzava metabolizam nekih lekova i smanjuje njihovu koncentraciju u krvi. Ako dođe do naglog prekida izumanja kantariona, onda koncentracija leka može da se poveća”, ističe Zdravkovićeva.

Kao primer inhibitora enzima navodi sok od grejfruta koji inhibira enzime koji su odgovorni za  metabolizam statina, zatim  amiodarona i samim tim povećava njihovu koncentraciju u krvi i pojavu neželjenih efekata.

Natrijum i litijum se takmiče za tubularnu resorpciju u bubrezima, a jako slana može da dovede do povećanog izlučivanja  litijuma  i do smanjenja njegove koncentracije u krvi.

Prijava neželjenih reakcija na lek

“Ona predstvalja glavni metod,  praćenja leka i prijavljuje se Agenciji za lekove i medicinska sredstva. Farmaceuti su  dužni da to saopšte pacijenatima”, preporučuje naša sagovornica.

Ne postoji lek bez neželjenog dejstva. Ona mogu biti blaga, osip, osećaj umora ali i ozbiljna poput otoka lica,usana,gušenja i čak smrti

Na sajtu agencije postoji obrazac koji se popunjava prilikom prijave nezeljene reakcije gde se unose podaci o licu koje prijavljuje neželjenu reakciju, zatim podaci o pacijentu kod koga se javlja ta neželjena reakcija.

Unose se podaci o  leku za koji se sumnja da je izazavao neželjeno dejstvo i na koji način se to dogodilo.