Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

MEĐUNARODNI dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar, povod je da se skrene pažnja na probleme s kojima se osobe s invaliditetom suočavaju a to su pre svega siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i iključenost iz društva.

Ovaj dan obeležava se od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana s ciljem da se unapredi i omogući osobama sa invaliditetom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu.

Lajtmotiv ovogodišnjeg obeležavanja ovog datuma je ukinuti barijere i  otvoriti vrata za inkluzivno društvo i razvoj za sve.

Preko milijardu ljudi, ili približno 15 odsto svetske populacije, živi sa nekim oblikom invaliditeta.

Širom sveta, osobe sa invaliditetom se suočavaju sa brojnim  barijerama koje ih isključuju iz punog i efikasnog učestvovanja u društvenim tokovima.

Republika Srbija je postigla napredak u pogledu zakonske i podzakonske regulative kada je u pitanju položaj osoba sa invaliditeom, ali je prisutan problem odgovarajuće implemantacije.

Generalne skupštine UN je u  decembru 2006. godine usvojila  Konvenciju o pravima osoba s invaliditetom.  Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala Konvenciju o pravima osoba s invaliditetom s pratećim Opcionim protokolom uz konvenciju.

Ovim dokumentom potvrđena je univerzalnost i nedeljivost svih ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i potreba da se osobama sa invaliditetom garantuje puno uživanje svih prava i sloboda, bez diskriminacije.

Naša država je, u skladu sa preuzetim obavezama, dostavila Komitetu UN za prava osoba sa invaliditetom Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, koju je Vlada Republike Srbije usvojila u junu ove godine, prepoznaje osobe sa invaliditetom kao i dalje osetljivu društvenu grupu i među zadacima Strategije su i stvaranje bezbednog okruženja za pripadnike osetljivih društvenih grupa i unapređenje stepena tolerancije prema njima-

(Kraj)

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

10 komentara

  • Bla, bla, truć …

  • Poznajem nekoliko osoba sa invaliditetom. Sa psiholoskog akspekta nimalo se ne razlikuju od drugih ljudi koje poznajem. Znaju da se naljute, da budu grubi, znaju da pomognu i fizicki i savetom, duhoviti i uglavnom samostalni. Ima dosta ljudi koji na njih ne gledaju kao na ravnopravne ali kada bi uzeli papir i napisali na njemu sta je to sto mi sami radimo da bi svet bio bolji, videli bi da taj spisak nije nimalo drugaciji od njihovog, ako ne i manji. O problemima ljudi sa invaliditetom ne bih ovom prilikom, sada bih voleo da prikazem sta je to sto oni mogu.
    Stiven Hoking je jedan od najpoznatijih naucnika. Jos kao student je oboleo od progresivne neuromotoricke bolesti( Lu Gerigova bolest) a lekari su mu u to vreme predvidjali manje od dve godine zivota. Ipak preziveo je prognozu, usput se ozenio, dobio troje dece i iako nepokretan postao najbolji astrofizicar danasnjice.
    Betoven je nakon svoje 26 godine poceo da gubi sluh, nastavio je da komponuje i svira. Volt Disni je takodje imao problem sa sluhom.
    Sigmund Frojd je proveo dobar deo zivota u kolicima.
    Jedan od najznacajnijih likova u nasoj istoriji Vuk Stefanovic Karadzic je takodje bio osoba sa invaliditetom a u isto vreme ziveo je i Filip Visnjic. Oni koji traze izgovore neka samo zamisle kako je bilo njima tada i neka pogledaju sta su uradili od svog zivota.
    Ovako mozemo do sutra, jednostavno delima koja koriste ljudskom napretku nebitno je kako izgleda onaj ko ih radi. Tim delima nebitno je da li neko ima jednu ruku, da li vidi, da li je naucio da cita sa dve ili deset godina, njima je bitno da se rade.
    Na kraju bih porucio svima, i onima sa invaliditetom i onima bez, i medju njima ima puno onih koji zale za nekim stvarima. Fokusirajte se na svoje resurse, ne poredite sebe sa drugima. Ne patite za onim sto drugi ljudi mogu jer budite uvereni da ti isti ne mogu mnoge stvari koje vi sami mozete. Zivite svoj zivot, ucite i bicete mnogo srecniji.

    • Aleksandre, bravo za komentar!
      Eto. i ja koji mrzim sve vase partije i politicare ti kazem: bravo za komentar!
      Inace i nasa poznata umetnica Jadranka Stojakovic je obolela od ALS-a – Lu Gerigova bolest, (nemoj sulcajno neko da ukuca ova tri slova u google!)
      Sto se tice naseg najpoznatijeg naucnika Nikole Tesle, i on nije bio sam svoj.
      Bas lep komantar.
      Bravo!

  • Игром случаја, у фамилији имамо инвалида. У питању је благи степен инвалидитета. Незапошљен је. Има породицу тј. децу коју је потребно школовати. Нада се да ће се запослити. Позива се на закон. Каже да се још увек доследно не спроводи. Нарочито су по том питању изузета јавна предузећа.

    Пошто ја нисам у позицији да икако другачије будем друштвено одговорна, као мој могући допринос (при том, надам се да није у питању непотизам) видим преко тога да наведем члан из тог закона на који се он позива:

    „(ZAKON
    O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM)

    („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009 i 32/2013)

    Član 24

    Obaveza zapošljavanja, u smislu ovog zakona, jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu određeni broj osoba sa invaliditetom.

    Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu jednu osobu sa invaliditetom.

    Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom.“

    Иако ме нико није овластио за то, ипак ћу се, у име свих инвалида захвалити за отпочињање спровођења овог закона.

    • Šeftelijo, primetiću da Vi imate još jednog invalida u familiji. Doduše, on više spada u red mentalnih i moralnih invalida s obzirom da se ne ustručava da napada i na porodice. Ne znate ko? Pa vaš jugmedijski kum!

      • Колега „Милош“,
        нисте у праву. Мој кум и ја смо, колико ја могу овде да видим, увек опозиција како позицији тако и опозицији. Исте, да су свесне, требало би да нам буду захвалне.
        Узгред, немојте да се трудите да мог кума Ђуру са овог портала истиснете. Тај покуша,ј не само Вама већ и свима – верујем да би био узалудан.

      • Da neko „istisne“ Vašeg kuma Đuricu? Šta vam pada na pamet gospođo Šeftelijo, odakle vam takva ideja, molim vas! Moram vam priznati da mi se mnogo sviđa termin koji ste upotrebili. Tu arhaičnu, divnu i olakšavajuću reč „istiskuvanje“, koristio je moj pokojni komša Vasa kada je hteo da plastično opiše nečiji duži boravak u toaletnim prostorijama. 🙂

      • Колега „Милош“, ако реч „истискивање“ везујете само за ову појаву, очигледно Вам је вокабулар врло сиромашан. Један мој колега, Руског порекла би Вам, са меким другим словом „и“ – рекао: „Ћитати, ћитати и само ћитати“ – и додао „Пазити шта ћитати“.

      • Gospođice ili gospođo, okružen sam svim mogućim vrstama siromaštva te može biti da je taj moj bular koji spominjete takođe siromašan, ali kada dođem na ovaj portal ponese me ta neka atmosfera pa „istiskuvanje“ vezujem isključivo za dve do tri pojave sa portala.
        Jedan moj drugi komšija, šiptarskog porekla bi vam rekao:
        „Ne mnješaj se sa budalje da ne pomislje da si i ti budalj“
        A i, zaboga, pa ne mislite valjda da svi moramo biti načitani kao vi?
        Po čemu ćete se vi onda razlikovati od drugih kada bi svi ostali , o užasa, bili poput vas?
        I na šta bi ličio portal? Na naučni skup Srpske Radikalne Stranke?
        Moj dobronameran savet da sledeći put dobro razmislite pre nego što olako „istisnete“ neku misao.
        Pa bilo to „istiskuvanje“ sa siromašnim ili bogatim bularom.
        Hvala i pozdrav! 🙂

Ostavite odgovor na Miloš Odustani od odgovora