REČ UREDNIKA, dogodilo se na današnji dan, komentar i namenski datumski prigodni tekstovi mi nikada nisu išli od ruke, ali eto danas su mi kolege naredile da napišem nešto smešno, kao da nasamarimo čitaoce, zaboga 1. april je.

Razmišljam, razmišljam i ponovo razmišljam,da li da smenimo nekog gradonačelnika, da li da napravimo neku novu koaliciju ili dodelimo neko svetsko priznanje nekom nebitnom,možda da izmislimo  neku rođendansku žurku ili krađu konjaka, ne bi bilo loše da napišemo da je neki rukovodilaz završio fakultet za pet dana ….. i onda na kraju aprili, li, li ….

A, onda razmišljam da nije lepo obmanjivati ljude, a poverenje se teško kupuje, čitaoci su u našem poslu „njihovo veličanstvo“, želim da ih danas nasmejem ali ne i nasamarim, želim da do kraja teksta ne shvate da je reč o šali,da mi poveruju i onda se široko osmehnu uz uzdah olakšanja, ali u razgovoru sa jednom od naših koleginica shvatim da je to epizoda „uzalud vam trud svirači“ i da ja u njoj mogu samo da statiram.

Naime, ona smatra da njihovo veličanstvo čitaoci ne zaslužuju da ih lažemo, a boji se i ako ih lažemo da će nam verovati, ne zato jer smo mi neko kome se veruje (a nije da nismo), nego zato što prosečnog čitaoca više ništa ne može iznenaditi, za njega je i najneverovatnija vest moguća,jer smo gotovo sve filmove već gledali, a sada samo bacimo pogled na reprizu, eto čisto da ne ispadnemo iz forme.

I zbog toga na kraju ovog kratkog i konfuznog izlaganja dozvolite mi da prigodnim rečima izrazim duboko žaljenje, što 1.aril više nije sa nama, na večni počinak sa njim otišla je i naša potreba da se smejemo, šalimo i radimo sve ono što radi normalan svet. Slava mu.

Redakcija