Selo Oraovica, koje se nalazi nedaleko od Grdelice i pripada opštini Leskovac, suočava se sa brojnim problemima koji ometaju normalan, svakodnevni život njegovih stanovnika. U doba kada bi osnovne komunalne usluge trebalo da budu dostupne svakom građaninu, stanovnici ovog mirnog mesta bore se s nedostatkom kanalizacije, putne infrastrukture, kao i s ozbiljnim problemima u snabdevanju vodom tokom vrelih letnjih meseci.
Mesna zajednica Oraovica je najveća na teritoriji grada Leskovca budući da se prostire od Male Kopašnice pa sve do Vladičinog Hana. U okviru nje su četiri izborne jedinice: Oraovica 1, Oraovica 2, Vojinica i Robin Del. Oraovicu čine više zaseoka kao što su: Reka, Straža, Burgici, Gornje Polje, Migalovac, Bistrica, Nesvrta, koja se graniči sa opštinom Vladičin Han, i Vojinica.
Ono što je zanimljivo to je da ovde postoji jedno mesto iz koje se ne iseljavaju ljudi. Reč je o Vojinici, koja daje najviše dece u oraovačkoj školi. Inače, ovo selo je skoro dobilo asfalt od strane lokalne samouprave.
Put do Oraovice u toplim septembarskim danima bio je kao iz živopisne bajke jer je vodio pored zelenilom bogate netaknute prirode do koje žuta jesen nije stigla, kroz zvukove cvrkuta veselih ptica, koje se još nisu iselile u južne, toplije, krajeve. No, stanovnici ovog sela navikli su na takav pejzaž, pa tvrde da im život nije idiličan.
Tokom leta, kada temperature u južnoj Srbiji neretko prelaze 35 stepeni Celzijusa, stanovnici Oraovice ostaju bez vode za piće. Pritisak u sistemu često opada do te mere da se voda pojavljuje tek kasno uveče ili u ranim jutarnjim satima, a nekada je nema danima. Ovakvi problemi sa vodosnabdevanjem ne pogađaju samo domaćinstva već i poljoprivrednike, koji zavise od redovnog dotoka vode za svoje useve.
Međutim, u Oraovčanima postoji tračak nade, kada je u pitanju redovno snabdevanje vodom za piće, jer se u Grdelici, koja se nalazi nedaleko od ovog sela, postavljaju cevi za priključivanje na vodosistem Barje. Oraovica se sada snabdeva vodom iz vodozahvata Gradište koje po je, mišljenju stanovnika, do skoro imalo vrlo kvalitetnu vodu, ali da je zbog izgradnje hidroelektrana na Rupskoj reci došlo do urušavanja kvaliteta.
“Mislim da će u skoroj budućnosti ova sela i Grdelica da se snabdevaju iz Barja postavljanjem ovih cevi, jer ove stare neće moći da izdrži pritisak iz vodosistema Barje, i ovom novom mrežom moći će da se uspostavi normalan dotok vode”, kaže jedan od meštana ovog sela.
Šetnja Oraovicom bila je, inače, veoma prijatna, mirišljava, skoro kao put do nje, a iznenađenje je tim pre bilo veće s obzirom da selo nema sprovedenu kanalizacionu mrežu, već postoji improvizovana i, dodatno, septičke jame.
I upravo je to, takođe, problem koji muči meštane ovog prostranog sela pored novog auto-puta. Stanovnici su, naime, primorani da se snalaze kako znaju i umeju, oslanjajući se na septičke jame koje su neadekvatne za selo ove veličine. U kišnim periodima, ovakvi improvizovani sistemi predstavljaju rizik od širenja zaraze.
Štaviše, istureno odeljenje Osnovne škole “Desanka Maksimović“ iz Grdelice, koje pohađaju 35-oro dece, je bez kanalizacije, sa septičkom jamom. U sklopu škole nalazi se predškolska grupa od pet deteta, a prvi razred od 1. septembra upisalo je 11 đaka.
Škola ima veliki teren za fudbal na kome se okupljaju mladi, kao i igralište sa ljuljaškama, klackalicama i spravom za penjanje.
Takođe, putna infrastruktura je veliki problem. Na putu do centra sela sreli smo starijeg meštanina, Novicu Đokića (71), vidno nezadovoljnog stanjem puteva.
“Put do sela Robinde je katastrofalan, ima puno rupa, automobilom se jedva prolazi. Snimite to i pošaljite u Ameriku, da se vidi kako ljudi ovde bedno žive, da se vidi šta rade Srbija šume. Predsednika mesne zajednice ti problemi ne interesuju. Postoji lepo projekat za kanalizaciju, još G17 kad su napravili da bude tu atmosferska voda”, priča Novica.
Novica dodaje da veliki problem predstavljaju i otpadne vode.
“Najveći problem su te otpadne vode, zaraza i epidemija. Skoro su asfaltirali ovaj put za Vojinicu, moja ulica je ostala neasfaltirana. Mene najviše boli kada hoću da odem da vidim prijatelja iz Robinda, ali od toga nema ništa zbog puta. Televiziju Leskovac nemamo, mi kao da smo zaštureli, ne vidimo šta se dešava u Leskovcu. Neka nam reši to naš gradonačelnik, on samo ovde onde ide”, završava Novica uz opasku da oni imaju samo neka “prazna obećanja”.
Sa druge strane, i kulturni život u selu je na nezadivnom nivou jer ga – nema. Dom kulture koji je predstavljalo glavno mesto kulturnih ali i drugih dešavanja izgoreo je pre šest godina, te meštani nemaju nikakav vid zabave i medta za okupljanja.
“Mi smo se tamo ranije okupljali. Tamo je pao plafon i to nije renovirano od tada”, dodaje Blagoje Stojković, a na pitanje kako ovde žive mladi ljudi dobili smo zabrinjavajući odgovor:
“Mladi ljudi beže iz sela. Na primer u Niš, Beograd tako da nema toliko mladih”.
Slika Doma kulture u selu budi tugu. Sve one lepe uspomene mnogih generacija, svirke i okupljanja oronula su i urasla u visoku travu. Mada, generalno, prizor na koji smo naišli, odslikava realno stanje većine ruranih mesta gde se pojedinci trude da ožive kulturne sadržaje biju već izgubljenu bitku.
Sada mesto na kome su ljudi uživali i provodili svoju mladost podstiče i na opšte pitanje: “Gde je nestala kultura u narodu?”
Na ovo naše pitanje nismo mogli da nađemo odgovor, jer omladinu nismo sreli kroz ulice i sokake Oraovice, već smo samo čuli lepe uspomene iz starijih vremena.
Ipak, gledano sa pozitivnije strane, nismo mogli da ostanemo imuni na lepote i bogatstva koje ovo selo ima. U sklopu Oraovice nalazi se manastir Sveti Nikola još iz 16. veka, koji je, na veliku žalost, goreo 2010. godine. U znak obnove manastira ovde je bila velika manifestacija, narodno slavlje.
„Bez konkretnih koraka i ulaganja, Oraovica će nastaviti da stagnira, a njeni stanovnici da se suočavaju s istim problemima iz dana u dan“.
Oraovica ima i tekstilni pogon FUSH koji se prostire na skoro 2000 kvadrata, pa su neki od meštana našli ovde izvor svoje egzistencije. Ipak, to je nedovoljno, a imajući u vidu da i u samoj Grdelici nema fabrika, Oraovčani koji ne mogu da žive samo od poljoprivrede, okrenuti su Leskovcu i njegovim mnogobrojnim fabrikama.
Nedostatak investitora i investicija u ovom kraju, i migracija mladih, je velika velika tuga ovde.
„Ponekad mi se plače. Naše selo je bilo živo, puno, sada gledaš kako ljudi pakuju kofere i odlaze ne osvrćući se, ili samo slušaš ko će gde da ode za boljim životom“, priča otac još nepunoletne dece, koji nije hteo pred našu kameru.
Selo Oraovica je, nažalost, samo jedno u nizu mesta na jugu Srbije koja se nalaze u sličnoj situaciji. Pitanje je koliko dugo će i ova zajednica moći da izdrži ovakav tempo pre nego što se, i ako se, stvore osnovni, pristojniji, uslovi za život.
Odlazimo iz ovog najvećeg sela u okolini Grdelice sa pomešanim osećanjima, sa punim plućima od lepote prirode u kojoj je Oraovica smeštena i sa setom zbog činjenice da su Oraovičani tako blizu, a suštini daleko od uslova za civilizovani život, shodno 21. veku. Onaj miris sela pratio nas je do kraja iako se naš sagovornik žalio na otpadne vode. Možada je, trenutno, priroda prkosila čoveku.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
