Meštani poljaničkog sela Smiljević, koje se nalazi u vranjskom ataru, odavno nemaju put do sela. A ono što je danas ostalo od njega više i ne mogu da nazovu putem. Ovo pogotovo kada padnu velike kiše i odnesu pojedine njegove delove.

Upravo to dogodilo se posle poslednjih obilnih kiša, što je primoralo njene meštane da te delove poljoprivrednim mašinama i drugim vozilima zaobilaze krećući se po obodima susednih njiva. To je naljutilo jednu od vlasnica koja je ovih dana preko Fejsbuka opomenula Smiljevčane da to ne čine, obećavši da će da ogradi njivu i prati njihovo kretanje. Sve to je izazvalo lavinu komentara na ovoj društvenoj mreži i na ovoj teritoriji praktično ponovo akutelizovalo ovaj višedecenijski problem.

Inače žitelji ovog sela godinama su pokušavali na razne načine da reše svoj problem sa putem, a pogotovo u vreme izbora kada su od svih aktuelnih političkih prvaka dobijali obećanja da će da im naprave put čim dođu na vlast. Oni više i ne znaju da kažu kome su se sve u ovoj zemlji obraćali sa molbom da im pomognu da se do njihovog sela izgradi put u dužini od 2,5 kilometara, a koji njihovo selo zajedno sa Uševcem i Urmanicom povezuje sa gradom Vranjem i Opštinom Vladičin Han.

Idealna prilika da se konačno domognu novog puta pružila im se tek 2018. godine kada je nevreme zahvatilo poljanički kraj i odnelo puteve, tako da su pojedina sela ostala odsečena od sveta. Među tim selima, po ko zna koji put, našlo se i selo Smiljević.

Posle nevremena, kako ističe Milan Stošić, rečna korita su bila produbljena i do tri metra tako da su stanovnici ovog sela bili primorani da se uz pomoć merdevina penju na suprotnu obalu i tako svoje najbliže snabdu lekovima i hranom. Da nevolja bude veća tih dana je u njihovom selu umrla i jedna žena koju je njena porodica morala u kući da čuva čak tri dana posle smrti, dok nisu sami sanirali prilaz do seoskog groblja kako bi pokojnicu sahranili po starom srpskom običaju.

“Ubrzo nakon smirivanja vremenske nepogode koja nas je zadesila dobili smo informaciju od predsednika naše mesne zajednice da je odobrena javna nabavka po hitnom postupku u vrednosti od oko 3.000.000.00 dinara za sanaciju puteva među kojima se nalazio i putni pravac Uševce – Smiljević, a do koga nažalost ponovo nije došlo”, priča Stošić.

On ističe da je Goran Simonović, tadašnji predsednik Mesne zajednice sela Vlase na jednom sastanku obavestio okupljene meštane da je grad Vranje izdvojio 120.000.000.00 dinara za saniranje seoskih puteva, među kojima se nalazio i put kroz selo Smiljević, a koji se dalje proteže prema Uševcu. Na tom sastanku je takođe naglašeno da će biti izdvojena sredstva za sanciju puta, postavljanje tri propusta, pošljunčavanje puta sa uređenim odvodnim kanalima do seoskog hrama Sveta Petka, jednog od najstarijih na teritoriji Poljanice, kao i prosecnje puteva kroz selo koja su takođe ostala takva kakva jesu uprkos tome što su proteklih godina izdvajana sredstva za njihovu sanaciju. A kako ni posle ovog sastanka, prepunog obećanja, sanacija ovog putnog pravca nije urađena ogorčeni žitelji ovog sela su u maju, 2021. godine potpisali peticiju i obratili za pomoć gradonačelniku Vranja, Slobodana Milenkovića, sa molbom da im pomogne da reše ovaj višedecenijski problem.

Oni su u potpisanoj peticiji ukazali na postojanje osnovane sumnje da su, pojedini čelnici grada zaduženi za sprovođenje javnih nabavki, predsednik Mesne zajednice Vlase ( i okolnih sela) i izvođači, koji su trebali da odrade sanaciju seoskog puta na relaciji Uševce- Smiljević,  2018.godine nenamenski potrošili sredstva. U peticiji, koja je prosleđena Kabinetu predsednika Republike Srbije, Ministarstvu građevinaarstva, sobraćaja i infrastrukture i Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminala u Nišu, je takođe sugerisano da komisija zadužena za kontrolu realizacije javnih nabavki utvrdi i gde su zapravo završila izdvojena sredstva za sanaciju puteva.

Nažalost do današnjeg dana niko ništa nije uradio da se njihov problem reši, a kako vreme odmiče meštani ovog sela imaju sve manje nade da će  put ikada stići do njih. Zoran Trajković, kaže da se do sela danas ne bi moglo stići da ljudi lopatama i motikama ne poprave one delove koje voda odnese.

“Kada smognemo snage te delove nasipemo i peskom koje dovezemo traktorima. Taj naš trud traje do prve obilne kiše, pa opet “Jovo nanovo”,kaže Trajković i ističe da će u njihovom selu biti života sve dok postoji neko ko će i na ovakav način da održava put, a kada nestanu ti ljudi nestaće i selo Smiljević.