Selo Svirce na 7 kilometara od Leskovac ima 108 domova i 550 stanovnika i jedno je od retkih sela iz koga se mladi ne iseljavaju, već se sa svojim roditeljima bave plasteničkom i proizvodnjom povrća na otvorenom, ali ovde nema gradskog vodovoda, kanalizacije i asfaltiranog puta, što je bio razlog da se Svirčani večeras okupe u centru, u kome nema ni prodavnice, i pred našim kamerama kažu da na izborima u nedelju neće glasati ako ne dobiju bilo šta od onoga za čim godinama i decenijama čeznu.

Pitamo zašto nisu ranije tražili i ne prepisuju li, možda, scenario iz sela Kukolovce gde je zbog slične pretnje put počeo ekspresno da se asfaltira? Negiraju. „Ne, kaže mladi čovek, čestitamo im što su se organizovali i dobili“.

Ipak, sve nam se čini da je reč o prepisivanju jer skoro svi okupljeni znaju svaki detalj iz Kukulovca.

„Mi ne izilizamo na izbore, doneli smo čvrstu odluku. Ja i još šestoro članova Saveta Mesne zajednice iz Srpske napredne stranke dajemo ostavke. Već su napisane. Imali smo gotov projekat za vodovod i kanalizaciju odmah posle 2000., pa smo ga obnovili 2016.godine. Spremni smo i da učestvujemo s našim parama, ali nikoga nije bilo briga“, tvrdi predsednik tog saveta Aleksandar Kocić, dodajući da su izneverena obećanja i očekivanja sa prethodnih lokalnih izbora.

Svirce ima 355 glasača

Do sela Svirca stiže se, posle skretanja s bojničkog puta, uzanim putem i malo novijim asfaltom kilometar i po do preduzeća „Mesokombinat“, a potom takođe uzanim putem gde se mestimično mešaju asfalt i zemlja jer je ta deonica do centra sela asfaltirana još devedesetih godina prošloga veka.

Asfalt je tada stigao do samog centra i tu se prekunio. Ni jedna uličica više nikada nije omirisila asflat do danas.

I mladi sa fakultetom rade u plastenicima

No, pored kanalizacije i vodovodne mreže, za šta bi, verovtano, trebalo upotrebiti dva sadašnja gradska budžeta jer je selo veliko i razuđeno, Svirčani su najviše ozlojeđeni zbog neasfaltiranog puta od njihovog do susdnog sela Ćenovac.

U Svircu, naime, nema ni osnovne škole, a ovde ne saobraća ni autobus, pa deca do četvrtog razreda osnovne škole pohađaju školu u Ćenovcu, udaljenenom 1,6 kilometara, a oni koji u Leskovcu pohađaju školu moraju opet do Ćenovca, odnosno, autobusa.

Preko 500 vozila i tarktora ima u Svircu

„E taj put nas najviše boli što nije asfaltiran. O tom putu bi roman mogao da se napiše jer smo dva puta za njegovu gradnju sakupljali novac preko samodoprinosa, tamo osamdesetih i devedesetih godina prošloga veka i ne znamo gde su te pare otišle. Pa su nam posle rata 1999. godine obećali da će nam napraviti put i u svim izveštajima je prikazivano da je put izgrađen, a šaku asfalata nismo videli na njemu. Pred one tamo izbore su nam ponovo obećali put i – ništa“, pričaju stariji meštani okupljeni pred objektom u kome je nekada bila prodavnica.

„A ovde bi trgovina Zlatan trag, na primer, mogla velike pare da zaradi jer je selo bogato. Mi smo onaj put od Leskovca sami, takoreći, uradili, mnogo toga smo sami uradili, mi smo vredni ljudi i nismo siromašni“, tvrde.

„Ni jedno naše dete, sem odnedavno maldog lekara, ne radi u gradu. Deca sa fakultetom su pod folijama“

Kažu da su veliki proizvođači povrća, treći po snazi u leskovačkom kraju. Imaju preko 500 vozila u selu, neka domaćinstava po 5 do 6 vozila, odnosno, automobila i traktora.

Na pitanje šta grad Leskovac dobija od Svirca, složno odgovaraju – PDV.

„Kad kupiš vozilo, platiš PDV, kada registruješ platiš porez, a samo naši plastenici koštaju preko 2 miliona evra i sa 20 posto smo učestvovali u elektrifikaciji polja“, računaju Svirčani.

Tvrde da „celo selo“ misli isto i mole da sačekamo da se svi vrate sa njive. Dolazi im aktivista SNS-a iz Leskovca i on postaje predmet interesovanja. „Ti si obećao prošli put, ti“, izdvaja se jedana glas upućen gostu u moru bučnih glasova i žučne rasprave.