U podnožju golubačkih planina, 9 kilometara od Golupca i oko 45 kilometara od Požarevca nalazi se jedan od najpoznatijih manastira u Srbiji (svakako poznat i van naše zemlje). Okružen šumom,“ušuškan” na levoj obali Tumanske reke, zadužbina Miloša Obilića. Naravno, reč je o manastiru Tumane, srpskom pravoslavnom manastiru iz 14. veka, koji pripada braničevskoj eparhiji.

Ovaj hram vere i nade jedina je zadužbina pomenutog srpskog viteza iz srednjeg veka, a u njemu se nalaze mošti Prepodobnih Zosima Sinaita i Jakova kojima smo se poklonili odmah po dolasku u manastir, svojevrsni biser Braničevskog okruga. Obilić je, kako nam je objasnio i vodič dok smo se približavali manastiru, podigao svetinju u čast Svetog Zosima koga je nehotice ranio u šumi.

Odakle potiče naziv manastira Tumane?

Prema jednoj od legendi, manastir Tumane je naziv dobio po rečima koje je Sveti Zoasim izgovorio Milošu Obilići, koji ga je nosio u naručju, jer ga je pre toga nehotice u lovu ranio. Isposnik Zoasim je u jednom trenutku rekao Milošu: „tu mani“ (ostavi me tu) da umrem. Na tom mestu nalazi se čudotvorni izvor i isposnice u kojima je Zoasim boravio i molio se. Po drugoj, Miloš Obilić na mestu gde je danas manastir, započeo je gradnju crkve u spomen Zoasimu, pred sam kosovski boj. Car Lazar, pozivajući ga u bitku, kako druga legenda kaže, rekao mu je,: „tu mani“ (ostavi sve tu), i kreni na Kosovo. Kako nije uspeo da završi crkvu, gradnju je dovršio verujući narod.

Lokacija manastira i pejzaž oko njega predstavljaju nešto što odmah ostavlja jak utisak na posetioce, kao i velike gužve i ogroman broj ljudi koji dolaze iz raznih razloga, a poznato je da većina dolazi verujući da upravo u Tumanu mogu naći izlaz iz teških situacija, lek protiv teških bolesti, kao i da tu mogu da pomognu sebi u isceljenju duše i tela.

,,Ovde dolaze ljudi sa najtežim bolestima kojima nakon toga bude bolje. Znamo nekoliko primera, verujemo da se čovek ovde može izlečiti od svega. Verujemo da nešto postoji i da tu ima nečega, neke više sile” kažu jedni od mnogobrojnih posetioca.

Odmah po dolasku, pre poklonjenja moštima, prisustvujemo molitvi za zdravlje koja se održava na svakih pola sata, počevši od ranih jutarnjih časova, kao i molitvi za bračne parove koji žele, ali nažalost ne mogu da imaju porod. Obilazak unutrašnjosti manastira je nešto što ostavlja bez daha, freske na zidovima koje ostavljaju jak utisak i čine manastir još lepšim. Nakon toga i paljenja sveća, konstantujemo da su ljudi iz čitave Srbije odlučili da nedeljno popodne provedu u ovom religijskom zdanju jer su se mogle uočiti registarske oznake iz različitih srpskih gradova na vozilima, a neka vozila su imala i oznake stranih zemalja.

Objektivno gledano, a slušajući i komentare u autobusu dok smo prolazili Smederevo i približavali se Požarevcu i Braničevskom okrugu, Tumane jeste daleko od Leskovca i juga Srbije, ali to nije sprečilo ljude koji su želeli da obiđu ovaj hram da napune “dabl-deker” autobus (autobus na dva sprata) i da krenu na duži put, skoro do granice sa Rumunijom. Jedan od benefita koji ističu je i blizina Golubačke tvrđave koju vredi obići (to smo i učinili, potom nastavili do Tumana), a nakon glavnog cilja našeg puta obišli smo  mini zoološki vrt, koji se nalazi u sklopu celog kompleksa.

Nakon toga, krećemo na Srebrno jezero gde smo potražili “spas” od velike vrućine koja je vladala tokom celog dana. Inače, Srebrno jezero predstavlja rukavac Dunava, a nalazi se na dva kilometra od Velikog Gradišta.

,,Ovo liči na neko turističko mesto u Grčkoj” nije krio oduševljenje jedan od posetilaca.

Nakon celodnevnog putovanja i obilaska tvrđave, manastira Tumane, kupanja u jezeru na uređenom delu (bio je prisutan veliki broj kupača), za 20 časova bio je planiran povratak za Leskovac (u autobusu bili i putnici iz Niša i Aleksinca). Krećemo kući pod jakim utiscima, ali i evidentno umorni jer je dugo putovanje uzelo maha. Ipak, prema rečima vodiča, nije toliko daleko koliko nas zavaravaju radovi na putu zbog kojih smo morali da koristimo razne obilaznice pa smo stoga stekli utisak da je put još duži nego što objektivno jeste.

U povratku komentari da vredi odraditi ovo putovanje još jednom, nekada u budućnosti. Jer, kao što reče jedan od putnika kada je upitan da prokomentariše posetu manastiru:

,,Stvarno je pozitivno mesto. Čovek se nekako relaksira. Definitivno treba ponoviti sve ovo”.

Utisak je da je ovo mišljenje većine ljudi koja poseti Tumane i Braničevski kraj barem jednom.