Članica Predsedništva Srpske napredne stranke Zorana Mihajlović kaže da mnogi licitiraju s datumima i vremenom formiranja vlade, zaboravljajući da prvo mora da se završi izborni proces, nakon čega sledi konstituisanje parlamenta i razgovori o formiranju vlade. U intervjuu za Politiku kaže da od toga kad ćemo dobiti novu vladu, mnogo je važnije kakva će ona biti.

„Verujem da nova vlada mora biti proevropska, snažnija i daleko kvalitetnija od sadašnje, čiji će članovi i članice imati autoritet stvoren obrazovanjem i rezultatima, a ne funkcijom i koji će na najbolji način predstavljati našu zemlju i boriti se za nju. Što se tiče spekulacija u medijima, mediji koji me sad kandiduju za neke pozicije isti su oni koji su me prethodno smenjivali, tako da se na to odavno ne obazirem, već radim svoj posao. Za mene, a verujem i svakog ko je odgovoran, biti članica vlade je i čast, ali i obaveza, i najmanje je funkcija, koliko je energija i želja da uradim najviše što mogu za svoju državu i narod“, kaže potpredsednica vlade Zorana Mihajlović.

S kim će SNS ići u koaliciju?

Velika podrška koju su građani dali SNS-u znači da će, kao i do sada, SNS imati najveću odgovornost za upravljanje državom. U skladu s tim, treba da biramo i partnere koji dele našu viziju i spremni su da preuzmu odgovornost, a ne da učešće u vladi shvate kao nagradu. Ne zaboravimo da su u kampanji za poslednje izbore mnoge stranke, pa i naši partneri u vladi govorili stvari koje su suprotne stavovima koji smo kao država zauzeli prema ukrajinskoj krizi. Srbija se vrlo jasno opredelila u odnosu na napad Rusije na Ukrajinu glasanjem za rezoluciju u UN, a u Beogradu smo imali političare na skupovima na kojima su isticani simboli koji se širom sveta prepoznaju kao agresorski i koji nemaju nikakve veze s obeležavanjem Dana pobede nad fašizmom. Ako znamo koliki su pritisci na predsednika Srbije i koliko će izazova imati pred sobom nova vlada, onda treba da budemo otvoreni i da vidimo ko može da u vremenu ispred nas vladu učini jačom, a ne slabijom, i u političkom smislu, ali i po kvalitetu kadrovskih rešenja. Da vidimo ko od partnera ima snagu da poštuje odluke i ne radi iza leđa sopstvenoj vladi i narodu. Za takvo ponašanje više nema tolerancije.

Da li biste uveli sankcije Rusiji i zašto?

Kao što ništa nije bilo isto posle rušenja Berlinskog zida, tako danas ništa više nije isto kao pre napada Rusije na Ukrajinu. Stvaraju se novi geopolitički i geoekonomski blokovi i Srbija ne sme da propusti ovu priliku da nađe svoje mesto u novom svetu, kao što smo propustili u vreme pada komunizma. Vlada Srbije, čija sam članica, usvojila je stav u vezi s krizom u Ukrajini. A to je da poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, kao što smo nekoliko puta glasanjem u međunarodnim organizacijama osudili napad Rusije na Ukrajinu. Politika naše vlade je punopravno članstvo u EU i to je misija u koju istinski verujem i nemam ni trunku dileme da Srbija treba da uradi apsolutno sve što treba da bi taj cilj bio ispunjen. To je u najboljem interesu građana i građanki zemlje. To je naš put. Teško da možemo da utičemo na događaje u svetu, ali uzimajući naše interese kao primarne, a to je članstvo u EU, zauzimamo i stav. Mi, takođe, nismo ostrvo da možemo da se ignorantski odnosimo prema putu kojim idemo, jer upravo mi odlično znamo kako izgleda živeti u zemlji koja je izolovana. Verujem da niko ne želi da naša zemlja ide tim putem, jer znamo kuda taj put vodi. Izvesnije je da će Srbija biti zemlja koja se razvija i u kojoj će naši građani želeti da žive ukoliko budemo tražili saveznike u svetu i učestvovali u svetskim procesima, umesto da sami sebe izolujemo. To se sada jasno vidi u energetici, gde su nam potrebni novi snabdevači gasom ako želimo da budemo energetski bezbedni, kao i mnogo odlučnije sprovođenje energetske tranzicije, ali će biti sve vidljivije i u drugim oblastima, gde će mnogo toga u narednom periodu izgledati drugačije nego pre februara 2022. godine.

Kakvo će biti grejanje tokom zime?

Očigledno je da ćemo posledice krize izazvane ratom u Ukrajini osećati još dugo. Sve države u Evropi će zbog toga imati problema, i mi se već sada pripremamo za narednu zimu. Dodatno na sve to imamo tešku situaciju u EPS-u, nastalu kao rezultat dezinvestiranja dugi niz godina, nebrige o stanju kopova i proizvodnje, zbog čega i danas kad je već skoro leto uvozimo električnu energiju. Stanje unutar EPS-a, ma koliko to želeli, ne može da se reši preko noći, već onako kako pre svega struka kaže, a za to je potrebno vreme. Verujem ipak da ćemo s novim direktorom i rukovodstvom EPS-a zimu dočekati spremniji i da se više nikada neće ponoviti ono što smo imali prošle zime, da direktor najvažnijeg javnog preduzeća za energetsku stabilnost zemlje ubeđuje ceo državni vrh da su spremni za zimu, a da nedugo posle toga sistem bude pred kolapsom. Ono što nam ne ide u prilog to su problemi koji postoje na globalnom nivou i zbog toga moramo na sve načine biti uz EPS kako bi iz krize EPS izašao na nogama, a ne na kolenima. U tom smislu, važno je da imamo i cenu električne energije koja je održiva i za EPS, i za privredu i za građane, ali da, s druge strane, u EPS-u konačno imamo jasan plan investicija i u održavanje i u razvoj, jer Srbija više od 30 godina nije izgradila nijednu novu elektranu. Svaki dan čekanja znači veći rizik od nestabilnosti i zato se zalažem za ubrzanje investicija, pre svega u izgradnju reverzibilnih hidroelektrana od Đerdapa 3 do Bistrice, ali i u sektoru obnovljivih izvora energije.