Milan Nešić i njegova sestra Milica mladi su uspešni ljudi, koji se bave naukom , sportom i umetnošću, a nakon završene Gimnazije „Stevan Jakovljević“ u Vlasotincu, završili su fakultete kao najbolji studenti.

Milan je kao hemičar postao najbolji student Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu, a Milica kao student generacije na smeru Arhitektura, na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Pored toga biciklista sa oko 50 medalja i pehara, u juniorskoj i seniorskoj kategoriji, na nacionalnim takmičenjima.

Za početak Milan Nešić nešto je rekao o svojim školskim danima i Gimnaziji kao školi koja „ vas tera da budete najbolja verzija sebe“.

„U Gimnaziji sam stekao dobre prijatelje, pamtim sva naša druženja, ekskurzije, velike i male odmore, a pre svega sam izašao sa mnogo stečenog korisnog znanja. Rekao bih da su to najlepše godine života svakog pojedinca. Gimnazija nije usko stručna škola iz koje ćete izaći sa znanjem da se bavite jednim poslom, ona vas uči kako da razmišljate i rešavate probleme na koje prvi put nailazite. Ostavlja vam vremena i prostora da formirate sebe kao ličnost i odlučite kojim pozivom želite da se bavite u životu. Tera vas da budete najbolja verzija sebe“, ističe Milan.

Naš sagovornik je svoj talenat za prirodne nauke počeo da neguje u osnovnoj školi, a dodatno razvio u gimnaziji. Njegovi profesori kažu da su mu dobro išle i društvene nauke, a posebno engleski jezik.

O svemu rečenom postoje brojne nagrade na regionalnim i republičkim takmičenjima koje je teško pobrojati.

„U osnovnoj školi sam zavoleo sve prirodne nauke, a u gimnaziji se ta ljubav dodatno razvijala, prvenstveno zahvaljujući profesorima koji su zainteresovani i voljni da dodatno ulože svoje vreme i trud kako bi izvukli najbolje iz učenika. U mom slučaju to je rezultiralo učešćem i osvajanjem odličnih plasmana na mnogobrojnim regionalnim i republičkim takmičenjima. Posebno bih istakao profesoricu Nelu Petković, koja je posvetila i posvećuje mnogo vremena spremajući mene i sada verovatno još mnogo generacija učenika, za takmičenja. Ona je „glavni krivac“ za to što sam odlučio da svoj „život posvetim hemiji, i na tome sam joj neizmerno zahvalan“, priseća se Nešić svojih takmičarskih početaka.

Mladi naučnik je danas na doktorskim akademskim studijama, a zaposlen je kao asistent na PMF-u u Nišu.

„Hemiju sam upisao zato što je, po meni, savršena kombinacija teorije (razmišljanja o nečemu što samo možemo da zamislimo, o pojavama na atomskom nivou) i prakse (odnosno eksperimenata na makro nivou kojim potvrđujemo ili opovrgavamo svoje teorije). Hemija je uzbudljiva, zagonetna, ponekada nepredvidiva, a ja volim izazove… Zato sam, već na kraju druge godine osnovnih studija, sa velikom radošću i oduševljenjem, prihvatio poziv profesora doktora Nika Radulovića da se priključim njegovoj istraživačkoj grupi i učim od najboljih. Osnovne i Master akademske studije sam završio sa prosekom 10,00 i bio nagrađen kao najbolji student Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu za 2012/13 i 2014/15 godinu. Trenutno sam na doktorskim akademskim studijama i zaposlen sam kao asistent na PMF-u u Nišu, na Katedri za organsku hemiju i biohemiju. Bavim se osmišljavanjem novih metoda sinteze organskih jedinjenja sa potencijalnom biološkom aktivnošću (možda jednog dana postanu lekovi). Zajedno sa svojim kolegama sa fakulteta, iz OSA grupe (Laboratorija za organsku sintezu i analizu) objavio sam tri rada u najvišoj kategoriji međunarodnih časopisa – međunarodnim časopisima izuzetnih vrednosti (M21a), kao i veći broj saopštenja“, objasnio je Nešić.

Pored hemije i biciklizam je Milanova strast, a to znači u brojkama 10 hiljada sati ili 200 hiljada kilometara treninga do sada.

„Biciklistička karijera je počela, sada već davno, pre 15 godina, kao rekreacija. Ali, kako takmičarski duh nije dao mira, već naredne godine sam učestvovao na prvoj trci. Sada ih je i preko 200, sa oko 50 medalja i pehara, u juniorskoj i seniorskoj kategoriji, uglavnom sa nacionalnih takmičenja. Iako sam se uvek trudio da biciklizam ostane na drugom mestu u mom životu, iza školovanja, trebalo je mnogo treninga i žrtve slobodnog vremena, kako bih bio konkurentan na takvim trkama“, govori čovek koji je pravi dokaz da je u zdravom telu i zdrav duh.

Milica, Milanova sestra bliznakinja, takođe je vrhunska u stvarima kojima se bavi, odnosno arhitektura i slikarstvo.

„Moja sestra bliznakinja je završila istu gimnaziju. Iako bi neko pomislio kako blizanci imaju slična interesovanja, rekao bih da smo mi dve suprotnosti. Masterirala je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na smeru Arhitektura, kao student generacije. Još pre završetka fakulteta zaposlila se u jednoj firmi koja se bavi dizajnom enterijera luksuznih jahti i brodova, gde i danas radi. Posao joj se jako dopada jer je od malena volela da se bavi crtanjem, slikanjem i bila jako dobra u tome, tako da je praktično uspela da iskoristi taj svoj talenat“, kaže Milan o sestri.

Za kraj smo ostavili poruku koju je, ovaj uspešan mladi čovek, uputio onima koji tek planiraju da krenu njegovim stopama.

„Mladima bih poručio da vredno rade, da ne traže izgovore i okrivljuju druge za svoje neuspehe. Lako je naći izgovor, a mnogo je teže boriti se i uspeti. Dajte sve od sebe, kada se u nekom trenutku umorite, okrenite se iza sebe i vidite koliko ste daleko stigli, to će vam dati novu motivaciju da krenete napred, još jače!“, poručio je Milan Nešić.