I u vreme ovog Vaskršnjeg posta mnogi Vranjanci su u svoj jelovnik uvrstili pečenku pa su otuda češće nego inače svraćali na pijacu Tekija da je pazare od Milana Stankovića iz Aleksandrovca kod Vranja, koji važi za jednog od najvećih proizvođača pečenke u ovom kraju.

Ovim poslom on je počeo da se bavi kada je hteo da pokrene proizvodnju kojom je hteo da dopuni kućni budžet, a u koju ne bi morao da ulaže mnogo.Tada mu se učinilo da to može da ostvari samo proizvodnjom autohtone bele pečenke koja se u njegovoj porodici proizvodi od davnina. A koliko je bio u pravu shvatio je kada je na svojim njivama pored Morave na veliko proizveo ovu vrstu pečenke, a na jesen ih ponudio kupcima na pijaci. Onako mesnate i žute neodoljivo su privlačile njegove mušterije tako da je veoma brzo prodao količine koje je odneo.

Za njega to nije bilo nikakvo izenanđenje zato što ova sorta pečenke daje sočan i ukusan plod. Ona, po njegovim rečima, uvek bude takva zato što je proizvodi na način na koji su je proizvodili i njegovi preci.

„Proizvodnju pčenki obavezno počnem đubrenjem zemljišta. A kada sve to dobro usitnim poljoprivrednim mašinama krajem aprila, odnosno početkom maja krećem sa sadnjom.“, kaže ovaj vrsni proizvođač pečenki i dodaje da seme koje je prethodno dobro osušio sadi na mrazmaku od 2,5 metara po dužini i tri metra po širini, kako bi između njih mogao da kultivira zemlju. U odžake obično stavi 3 do 4 semenke, a potom ih polije sa 10 litara vode.

Ovako zasađene biljke on kultivira jednom ili dva puta i tada praktično završava sav posao oko njih. U vreme najveće suše on svaki koren polije sa još 10 litara vode što je biljci sasvim dovoljno da do berbe dogaji zametnute plodove.Svaku ubere sa drškom i odmah ostavi u podrum gde temperatura ne pada nikada ispod nule i tako uspeva da ih tokom zime sačuva od mraza. Njegov podrum je i jesenas bio krcat ubranim pečenkama teškim i od 40 kilograma, a rod je opet bio težak negde oko pet tona. Najveći deo pečnki on je prodao u vreme Božića po ceni od 80 dinara. I opet su kod njega došle stare mušterije jer je svaka domaćica htela da svoje ukućane počrsti parčetom ovog sočnog ploda za koga mnogi kažu da je slađi i od banane.