I nakon 18. godina od NATO bombardovanja Srbija sa istim bolom čuva uspomenu na svoje stradale, oprašta ali ne zaboravlja, rečeno je tokom odavanja počasti  na Spomeniku poginulima u ratovima od 1990. do 2003. godine  ispred Galerije Narodnog muzeja u Vranju.

Zvonom crkvenih zvona i minutom ćutanja Vranje se podsetilo svojih žrtava koje su stradale tokom 78 dana NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju

Polaganjem  venaca i cveća na spomen obeležju ispred Narodnog muzeja obeleženo je herojstvo onih koji su položili svoje živote za slobodu i dostojanstvo svog naroda. Ožiljci jesu zacelili ali bol za najmilijima ne jenjava, rekao je gradonačelnik Slobodan Milenković u svom obraćanju.

“Objekte smo sagradili, materijalno nadoknadili ali žrtve nisu samo broj ili slovo na papiru, žrtva je svetinja. Tuga koja se ničim ne može ublažiti ili nadoknaditi”, rekao je gradonačelnik.

Bombardovanje koje je počelo 24. Marta 1999. godine pod izgovorom zaštite albanske nacionalne zajednice na Kosovu donelo je razaranja neslućenih razmera. Uzeti životi, uništena infrastruktura, velika količina bačenog osirumašenog uranijuma su posledice koje se osećaju i danas.

Na teritoriji Pčinjskog okruga oštećeno je 4.500 stambenih objekata, ranjeno 207 ljudi  dok je 62-oje izgubilo živote

“Bombardovanje nije rešilo problem na Kosovu i Metohiji, niti je u južnoj srpskoj pokrajini uspostavljen mir i vladavina prava. Bombardovanjem koje su predvodile najmoćnije zemlje naneta je velika nepravda srpskom narodu, postignut je kontraefekat koji se ogleda u etničkom čišćenju Srba i grbim kršenjem ljudskih prava”, naglasio je Milenković i dodao da prioriteti Srbije jesu očuvanje integriteta i suvereniteta države , ali umesto neprijateljstva Srbija bira diplomatski put u očuvanju nacionalnih interesa.

Poslednji vazdušni napad NATO pakta izvršen je 10 juna 1999. godine. Potpisivanje Kumanovskog sporazuma , koji je okončao NATO agresiju, rezultirao je povalačenjem srpske vojske i policije sa Kosova.

Milan Zdravković