Porodica Dejana Milenkovića iz Vladičinog Hana oduvek je proizvodila rakiju prvoklasnog kvaliteta. Tu porodičnu tradiciju on je nastavi i posle očeve smrti kada je sa suprugom Natašom na jednom delu placa svog tasta, u Polomu, zasadio nov zasad voća.

Iako su u to vreme u njegovom kraju podizali isključivo zasade malina on je odlučio da zasadi krušku viljamovku, šljivu čačanku rodnu i čačanku ranu kako bi od njih mogli da peku rakiju kakva se u porodici Milenković pekla u poslednjih pedeseg godina.

Tri godine nakon podizanja zasada naš sagovornik je odlučio da između zasađenih stabala kruške i šljive koje je zasadio na 15 ari, zasadi i 250 sadnica kupine sorte tri krune i tako popuni prazninu u redovima.

Tako oformljen voćnjak nastavio je da neguje najbolje što je umeo. U tome su mu svojim iskustvom puno pomogli i iskusni voćari sa kojima se sprijaeljio na Fejsbuku.

„Ako voćar prati šta sedešava uvoćnjaku on će tačno  znati i šta treba u njemu da odradi i nikada ni u čemu neće pogrešiti“, kaže Dejan za Jugmediu.

Zato je u njegovom voćnjaku uvek sve pod konac. Ovo i ne treba da čudi jer on u njemu sa svojom porodicom sve radi sam počevši od orezivanja, kopanja,freziranja, košenja trave, pa do berbe.

Milenkovići svoje voće proizvode na organski način i prskaju ga isključivo bakarnim preparatom.

U vreme berbe oni svoje voće nikada ne prodaju po ceni koja im ne odgovara već ga prerađuju u rakiju šljivovicu, viljamovku i kupinovo vino.

Dejan svoju rakiju peče isključivo u kazanu koji radi na plin. Na ovaj način počeo je da peče rakiju kada je shvatio da je za njega to mnogo jednostavnije. Tada je preko Interneta počeo da traži opremu koja se sastojala od gorionika, boce, regulatora pritiska i sve drugo što mu je bilo potrebno.

„Za opremom sam tragao godinu dana, a kada sam je pronašao odmah sam je stavio u funkciju. Tada sam video da rakija pečena na ovaj način mnogo sporije teče.Iako sam u prvi mah bio zabrinut kada sam ispekao prvi litar rakije shvatio sam da je to prednost jer sam umeđuvremenu mogao mnogo što šta da uradim u voćnjaku“, priča Dejan.

Po njegovim rečima nema dobre rakije bez odgovrajuće komine. Kaže da je ove godine septembar bio hladan i da je komine od kruške viljamovke sporije sazrevlo. I pored toga on je uspeo d ispeče rakiju visokog kvaliteta. Tokom godine od ovog voća proizvede od 100 do 150 litara šljivovice koja na tržištu dostigne cenu od 600 dinara po litru. Viljamovka je nešto skuplja i kreće se od 1.000 do 1.400 dinara.

Pored rakije ovaj voćar ume da proizvede i kupinovo vino kome je nadenuo ime svoje ćerke „Deja“. Počeo je da ga pravi kada je otkupna cena ovog voća bila 70 dinara za kilogram, a zatim je pala na 30.

Kada su napravili ovo vino ono je stiglo za piće taman za krsnu slavu Sveti Aranđel, a do Nove godine su prodali oko 500 litara po 800 dinara.

„Prošle godine otkupna cena kupine bila je220 dinara, a potom smanjena na 120, dok se ove kretala od150 do 220 dinara“, kaže Dejan i naglašava da jedan deo uvek proda vlasnicima hladnjače, a drugi upakovn u plastične činije svojim prijateljima i poznanicima. Iako kada sve to stave na papir vide da im se to što rade baš i ne isplati Milenkovići nemaju nameru da napuste svoj voćnjak jer oni sve što rade u njemu, rade isključivo iz ljubavi.