Odmah posle sklapanja braka Miljana i Slavoljub Spasov iz Vranja su odlučili da kupe kuću na selu gde bi mogli da proizvode zdravu hranu. Još odlučnije su krenuli ka svom cilju kada je na svet došao njihov sin Relja i kada su počeli da mu spremaju prve obroke od povrća.

Pošto su želeli da njihovo dete jede samo zdravu hranu oni su na parceli koja se nalazila odmah uz kuću, koju su kupili zajedno sa imanjem u hanskom selu Dekutince, počeli da proizvode povrće bez prskanja.

Ovog odgovornog posla prihvatila se Miljana kada je suprug uz pomoć komšija izorao parcelu i pripremio je za sadnju.Ona je i odredila gde će koje povrće da zasadi, pa je tako pored bundeva, tikvica, plavog paradajza zasadila i staru sortu pasulja zvani pasuljica koji najbolje uspeva u Bosilegradu, a čiji plod u berbi dostiže veličinu muškog palca.

Na jednom kraju njive je zasadila i slatki krompir, ljubičasti, beli i narandžasti batat. Dok je to radila poželela je da eksperimentiše sa starim sortama pasulja kako bi pronašla onaj koji se njoj najviše isplati, tako da je u jednom momentu uhvatila sebe da uzgaja čak 15 vrsta pasulja. Kako bi koja stigla za berbu ona je pžljivo pratila njihov razvoj i ostavljala samo ono seme koje njoj najviše odgovara. Pored ovog povrća u njenoj bašti odlično uspeva i tigar dinja, koja ukusom podseća na bananu, crveni, zeleni i ljubičasti kukuruz, kukuruz kokičar i osmak. Uz ove kulture ona uzgaja i dve domaće sorte nauta – crni i beli i susam.

“Rast susama mi je bio najzanimljiviji. Kada izraste na vrhu formira čauru u obliku zvončića, a kada ona sazri iz nje se istresa zreo susam.”, priča Miljana i sa ponosom ističe da je na ovoj parceli uspešno odgajila ljute papričice habanero i karolina riper.

Svo zasađeno povrće bračni par Spasov uzgaja bez upotrebe hemije. Za zaštitu koristi biljke koje rastu u prirodi, a protiv insekata se bori biljakama poput  zeljastog povrća – rabarbara. Protiv trave bori se motikom, pa zato kada završi sa jednim okopavanjem odmah mora da krene sa drugim kako joj trava ne bi poklopila zasad. Dok radi u bašti njen sin Relja je uvek pored nje neumorno istražujući svaki njen kutak. To mu posebno pričinjava zadovoljstvo u vreme zrenja plodova jer tada ume da se počasti nekim od njih ne čekajući da mu majka spremi doručak.

Povrće koje Spasovi uzgajaju veoma često dođu da vide i njihove komšije, prijatelji i poznanici, a posle obilaska uvek se vrate sa plodovima ili semenom nekog zasađenog povrća.

“Dobar deo proizvedenog povrća podelili smo i bračnim parovima sa malom decom iz Vladičinog Hana i Vranja jer smo želeli da se i njihova deca hrane zdravo”, kaže Miljana.