Tri puta je vinogradar i vinar Milutin Cakić iz Vlasotiničkog sela Dadince na bini Vinskog bala primao diplome za najbolje vino, pa se, praktično smatra pobednikom ovog tradicionalnog takmičenja.

Njegovo vino proglašeno je najboljim u kategoriji vrhunskih belih autohtonih vina, u autohtonom crvenom i drugo mesto pripalo mu je u autohtonom belom vinu.

Vinovu lozu na 70 hektara uzgajali su još njegovi preci, ali ovaj vredni i radni čovek kaže da ni od oca ni od dede nije naučio zanat.

„Intenzivno sam počeo da se bavim uzgojom vinove loze i proizvodnjom vina tek 2005. godine, što znači u poznim godinama. Odlučio sma da dosledno primenjujem način uzgoja i proizvodnje vina na naučnim osnovama, odnosno iskustvima vrhunskih majstora, ali, bez obzira na uloženi trud i rad, na pomno praćenje i primenjivanje literature, rezultata ne bi bilo da nema moje velike ljube prema vinu, prema prostranstvu u kome sam svoj na svome“.

RECEPT

Pitali smo Cakića za recept, budući da skoro svaki drugi čovek na planeti voli vino, a svaki 100. uzgaja vinovu lozu, računajući i one u dvorištima, ali većini trud i rad propadne.

„Prva faza je kvalitetno rezanje, druga, adekvatna zaštita, a treća su – idealni vremenski uslovi. Sve se ovo odnosi na kvalitet groža“, objašnjava, precizirajući da govori o belom vinu.

Posle branja grožđa, sledi muljanje.

„Peteljke se odvajaju od zrna specijalnom mašinom. Smulja se grožđe i odmah se odvaja belo vino. Sledi proces fermentacije, vrenje, na temperaturi od 15 do 20 stepeni, dok i poslednji mehurić ne izađe iz bačve ili bureta.  Sledi pretakanje da bi se odvojio talog. Kad se vino ponovo vrati u sud stavi se u njega 5 grama vinobrana na 100 litara. Posle desetak dana sledi drugo pretakanje sa 3 grama vinobrana, koliko i kod trećeg pretakanja. U finišu sledi tretman bentonitom (uma) i to 2 puta. Potom se zapečati vino i to je to“, završava priču o postupku dobijanja kvalitetnog belog vina, s naglaskom da se postupak za crno vino samo malo razlikuje.

IZVOR ZARADE ZA MLADE!

Milutin Cakić ima 67 godina i sav posao obavlja sa svojom suprugom.

„Imam dve kćerke koje su udate, imaju svoje domove i porodice i nemaju interes za ovaj posao. Nažalost, ja sam poslednja generacija u mom domu koja se bavi uzgojem loze i proizvodnjom vina. Mnogo mi je žao zbog toga, još mi je teže što se tek po neki mladi čovek zanima za ovaj posao. Izgleda da mu to dođe hobi za penzionere jer gledam neke moje drugove koji su imali sjajne karijere po svetu i Srbiji kako sada u penziji podižu zasade. A šteta, ovim poslom treba da se bave nezaposleni mladi ljudi, snažni ljudi. Ovaj posao može da bude veliki izvor zarade samo ako se pametno radi i slušaju enolozi“, zaključuje trostruku dobitnik nagrada za najbolja vina na Vinskom balu u Vlasotincu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva