Ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije Vladan Vukosavljević izjavio je danas da je ove godine mali broj predstavnika velikih novinskih udruženja u komisijma koje odlučuju o dodeli sredstava za sufinansiranje medijskih projekta zbog primedbi medija čiji novinari nisu ni u jednom udruženju.

On je na konfereciji za medije u Vlasotincu, gde je prisustvovao otvaranju rekonstruisanog Kulturnog centra, rekao da se upravo zbog takvih primedbi svake godine menjaju članovi komisija.

„Mi smo se trudili da se ostvari takozvani pluralizam u tim komisijima jer da je većina predstavnika takozvanih velikih udruženja, onda bi bezbrojni predstavnici samostalnih medija i drugih spočitavali kako, eto, kolač se deli na običajene standardne modele, na predstavnike najvećih udruženja“, kazao je Vukosavljević, odgovarajući na pitanje zašto od 45 članova komisije ima samo 7 predstavnika velikih novinskih udruženja.

Vukosavljević je rekao da je “pretpostavka” da članovi komisije, kada je reč o medijima i informisanju, „nije neophodno” da dudu samo novinari.

„Ministartsvo svake godine formira komisije i to nisu uvek isti članovi. Ove godine nisu iste komisje kao prošle, ni kao pretprošle, tako da se mi trudimo da bude što veći sveobuhvat. Ranijih godina  je bilo kritika da u komisijama koje odlučuju o medijima postoji predominatan broj predstavnika najvćeih udruženja. Dešavalo da se da članovi takvih udruženja dobijaju najviše novca preko konkursa, pa su oni koji nisu obuhvaćeni tim udruženima rekli – vi ste dali nož i pogaču istim ljudima. Zato pokušavamo da nađemo ravnotežu između tih interesa“, dodao je ministar.

Na konstataciju novinara da za većinu članova komisije niko u medijima nije čuo, ministar Vukosavljević je odgovorio da je pojam medijski stručnjak veoma širok pojam i pokušao da ga definiše pitanjima.

„Da li je to samo novinar koji je radio u medijima i objavljivao  televizijske priloge ili pisao novinske članke, ili je to neko ko medije prati, poznaje po ovom ili onom osnovu. Ili je to osoba koja može svojim intelektualnim i drugim kapacitetima da prepozna kvalitet na medijskoj sceni“, rekao je i dodao da  članovi komisije ne mogu da budu ljudi koji su zainteresovani za neke projekte.

On je i ovoga puta ponovio da nije zadovoljan sumom novca koja se izdavaja za kulturu, samim tim i za medije, što često izaziva nezadovoljstva i kod projekata za kulturu i za medije.

„Mislim da je ključno pitanje i za kulturu i za informisanje povećano izdvajanje iz budžeta, jedan posto ili više od jednog posta“, kazao je.

Priznao je da ima „nepreciznosti“ kada su u pitanju medijski projekti.

„Kada god ljudi odlučuju, a ne mašine, sigurno da postoje izvesne subjektivnosti, izvesne nepreciznosti u proceni, ali mi samim promenama komisije se trudimo da se i taj standard menja, da ne odlučuju uvek isti ljudi“, dodao je

Ministar Vukosavljević je takođe kazao da za ocenu projekata nema idealnih kriterijuma.

„Projekti su ovakvi i onakvi, ali mislim da se, ipak, pravilno rasuđuje da najkvalitetniji projekti dobiju sredstva“.

Na konstaciju novinara da se lokalne samouprave, posebno neki od gradova na jugu Srbije, sve više zatvaraju u svoje okvire, odnosno, da isključivo raspodele novac lokalnim medijima, Vukosavljević je kazao da će sa ta oblast urediti zakonima posle usvajanja medijske strategije, ali i naglasio da je njegova preporuka da se iz lokalnih budžeta izdvaja jedan posto za sufinansiranje medijskih projekata.

Imao je poruku i za vlasnike medija.

„Ne može se očekivati da jedan medij funkcioniše samo od medijskih projekata, već mora da se kvalitetnim sadržajem bori za čitaoce i gledaoce“, naglasio je minstar kulture i informisanja u Vladi Srbije.