Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Srbije Aleksandra Sofronijević, izrazila je danas divljenje prirodnim lepotama i geografskim položajem opštine Medveđa, uporedivši je sa čuvenom regijom Toskanom u Italiji.

Ona je, na obeležavanju Dana Medveđe, datuma kada se ova opština oslobodila od fašista, rekla da je zadivljena prirodom ovog kraja.

„Dolazeći ovamo, bila sam fascinirana. Sticajem okolnosti, putovala sam po Evropi, posetila mnoge zemlje i videla i čuvenu Toskanu. Pa, ovo je, na neki način, srpska Toskana. I zato svi mi, a naročito mi ministri iz Vlade, treba da se potrudimo da Medveđa bude razvijena kao Beograd“, izjavila je ministarka i dodala:

„Ovde je priroda prelepa, ima mnogo potencijala, i naš cilj jeste da vi koji živite ovde ostanete ovde, da naša deca i unuci ostanu na svojim ognjištima“.

This slideshow requires JavaScript.

Dodala je i da je Srbija prelepa i prebogata zemlja.

„A Medveđa se u takvoj Srbiji izdvaja i po lepoti i po potencijalu: izuzetna Sijarinska Banja, bogatstva rudnika Lece, reka Jablanica… Treba li još nešto? A ima još mnogo toga“, zaključila je.

Opština Medveđa, sa Sijarinskom Banjom i okolinom, smeštena je u podnožju nekoliko planinskih venaca koji je nadvisuju. Priroda je najlepša u proleće i tokom jeseni, kada šume poprime zlatne nijanse.

Možda upravo po tome i delimično podseća na bogatu regiju Toskanu, poznatu po, kako mnogi smatraju, najboljim vinima u Evropi, sa glavnim gradom Firencu i čuvenim krivim tornjem u Pizi. Toskana je stecište svetskih turista, a osim vinograda, bogata je i maslinjacima.

This slideshow requires JavaScript.

Naša Medveđa ima prelepe šume i lekovite vode koje iz dvadesetak izvora otiču u dolinu reke Jablanice.

Mnogi srpski državnici i ministri, poput Aleksandre Sofronijević, divili su se Medveđi, ali su malo toga učinili da ona, ako ne postane Toskana, onda bar da stane uz rame sa Sokobanjom, mestom koje živi isključivo od turizma, a koje po izgledu podseća na evropske gradiće.

Ovde se, najčešće, samo jakom voljom lokalnih čelnika, koji mole po Beogradu, ponešto pokrene – posebno u Sijarinskoj Banji – ali smo, ipak, još uvek daleko od Toskane.