Booking (Buking), internet platforma za rezervisanje apartmana i hotela širom sveta, u Srbiji se suočava sa optužbama vlasti zbog oglašavanja neregistrovanih pružalaca privatnog smeštaja, odnosno stanova koje njihovi vlasnici izdaju, ali ne plaćaju porez za to. Ministarstvo turizma ističe da ta platforma omogućava promociju subjekata koji ne posluju u skladu sa zakonom, dok Buking odgovara da je spreman da edukuje pružaoce smeštaja o njihovim obavezama, ali ne i nešto više.

Nedavno je ministar turizma i omladine, Husein Memić, izjavio da je u turizmu dosta sive ekonomije, a najveći problem su korisnici privatnog smeštaja i strane platforme koje kod nas rade nelegalno – „uperivši prst“ u Buking, piše Nova ekonomija.

Takođe, naveo je i kako su obavljeni razgovori sa predstavnicima platformi – što je dalo povoda da Nova ekonomija postavi pitanja Ministarstvu i time utvrdi da li Buking zaista radi nelegalno i da li mu preti „noga“ iz Srbije.

Šta je problem s Bukingom?

Ispred Ministarstva turizma i omladine za Novu ekonomiju navode kako je „problem s Bukingom to što na ovoj platformi svoje kapacitete nude i ugostitelji koji rade nelegalno, bez registracije – i to se najčešće radi o objektima za smeštaj „u domaćoj radinosti“, uključujući i ono što se kolokvijalno naziva stan na dan“.

Neregistrovani subjekti su oni koji pružaju usluge smeštaja bez upisa u odgovarajući registar, oni koji usluge pružaju u objektima za koje postoji obaveza kategorizacije, a da nisu pribavili rešenje o kategorizaciji, kao i objekti koji nisu prijavljeni u Centralni informacioni sistem – eTurista, što sve potpada pod nelegalne aktivnosti.

Kako objašnjavaju u Ministarstvu, ovo je utvrđeno inspekcijskim nadzorom na osnovu podataka sa platforme.

Shodno tome, Ministarstvo smatra da „sama platforma ovakvim načinom poslovanja krši Zakon o oglašavanju – koji zabranjuje oglašavanje delatnosti ako je za delatnost u okviru koje je predmet oglašavanja zakonom propisano da se može obavljati samo na osnovu dozvole ili drugog akta državnog organa“.

Međutim, ni Zakonom o oglašavanju kao ni Zakonom o ugostiteljstvu nije predviđena mogućnost kontrole subjekata koji nisu registrovani u Srbiji, a sedište kompanije Booking.com je u Amsterdamu, te iz kog razloga ne postoji mogućnost njihovog sankcionisanja.

Ministarstvo napominje da i dalje traži kompromisno rešenje koje će obezbediti nesmetani dolazak stranih turista u našu zemlju i očuvati kvalitet pruženih usluga.

Šta kaže Buking za aktuelnu situaciju?

Iz Ministarstva su za Novu ekonomiju potvrdili da su održani sastanci sa regionalnim predstavnicima Bukinga, te da je tom prilikom dat predlog rešenja u vidu zahtevanja jedinstvenog identifikacionog broja (JID) registrovanih ugostitelja iz E-turista, prilikom zaključivanja ugovora o oglašavanju između ugostitelja i navedene platforme.

Kako oni ističu, „predstavnici Bukinga se sa predlogom nisu saglasili, već su kao jedinu mogućnost izneli predlog sprovođenja informativne kampanje za svoje korisnike – kojom bi ih upoznali sa zakonskim obavezama iz oblasti ugostiteljstva Republike Srbije“.

Za Novu Ekonomiju, Buking suštinski navodi isto što kaže i Ministarstvo – da su spremni na saradnju sa nadležnim organima kako bi edukovali svoje izdavaoce smeštaja o njihovim zakonskim obavezama.

„Prilikom prijavljivanja za oglašavanje smeštaja na našoj platformi, pružaoci usluga moraju prihvatiti naše uslove korišćenja, potvrđujući da imaju zakonsko pravo da iznajmljuju svoj smeštaj„, navode u ovoj kompaniji.

Isto tako, dodaju kako Buking ima i uspostavljen pouzdan proces kojim nadležni organi mogu prijaviti eventualne nepravilnosti u vezi sa oglašenim objektima, a da će oni brzo reagovati i ukloniti objekte ako se utvrdi da ne posluju u skladu sa lokalnim zakonima.

Kako je u Srbiji uređena „legalizacija“ smeštaja?

Ministarstvo turizma i omladine je uspostavilo Centralni informacioni sistem za turizam i ugostiteljstvo (eTurista), preko koga se evidentiraju svi ugostiteljski objekti za smeštaj, podnose zahtevi za kategorizaciju i vodi evidencija korisnika usluga.

Prilikom podnošenja zahteva za kategorizaciju i evidencije u sistem, svakom evidentiranom ugostiteljskom objektu se dodeljuju jedinstveni identifikacioni brojevi (JID).

Ministarstvo napominje da njihov cilj „nije onemogućavanje, niti ograničavanje rada platforme, preko koje smeštaj u Srbiji rezerviše i veliki broj stranih turista, već obezbeđivanje poslovanja platforme i ugostitelja u skladu sa propisima – kako bi se obezbedila zaštita korisnika usluga, očuvao kvalitet usluga i omogućili jednaki uslovi na tržištu“.

Na pitanje, kako će nadležni pratiti i sankcionisati potencijalne zloupotrebe od strane stranih platformi, Ministarstvo navodi kako turistička inspekcija vrši nadzor nad subjektima za koje postoji sumnja ili saznanje da se radi o neregistrovanim subjektima, a koji se oglašavaju putem društvenih mreža i onlajn platformi.

Prema takvim subjektima inspekcija vodi poseban postupak u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i donosi upravne mere (rešenje o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti) i kaznene mere (zahtev za pokretanje prekršajnog postupka).

Kako je u EU problem „nelegalnih platformi“ rešen?

Sa ovim problemom se suočavaju i države članice Evropske unije, pa je u cilju rešavanja doneta Uredba koja uređuje međusobni odnos državnih organa, onlajn platformi i ugostitelja.

Obaveza države članice koja onlajn platformama za kratkoročno iznajmljivanje smeštaja uvede zahtev za dostavljanje podataka, jeste da uspostavi postupak registracije za smeštajne jedinice u okviru kog će ugostiteljima dodeljivati registracione brojeve.

Ugostitelj je dužan da se registruje i da prilikom ugovaranja oglašavanja koristi registracioni broj.

Platforme imaju obavezu da prilikom sklapanja ugovora o oglašavanju traže od ugostitelja registracioni broj, kao i da dostavljaju podatke nadležnim državnim organima o ugostiteljskim kapacitetima koje se nude na platformama.