Prihvatilište ili azil za pse , Leskovac je otvorio na prostoru nekadašnje farme svinja u Turekovcu, još daleke 2008.godine. Sada, pored tog prostora u kome se nalazi 250 pasa, postoji i novosagrađeni u Željkovcu, u kome je smešteno 150 ovih četvoronožaca. Ljubitelji pasa imaju mogućnost da iz azila uzmu svog budućeg kućnog ljubimca, te tako godišnje oko 50 pasa bude udomljeno.

Napušteni, izbačeni iz domova gde su nekada bili prijatelji i čuvari ili su svoj život započeli baš na ulici sa različitim sudbinama uglavnom nesrećnim kada bivaju povređeni, oni završe u azil. A šta ih tamo čeka?

“Nahranimo ih, vakcinišemo, sterilišemo, čipujemo, ako su bolesni ili povređeni lečimo ih kod doktora veterinara.U međuvremenu dok borave u azilu, redovno su hranjeni,maženi i paženi i socijalizovani, tako da od ovih 250 pasa u Turekovcu, 70 se slobodno šeta u tom prostoru”, kaže nam Marija Petković, radnica u azilu i veliki ljubitelj ovih životinja.

Ona nastavlja svoju priču događajem od pre nedelju dana, kada je na putu za Grdelicu povređen jedan pas i slomljena mu noga.

“Zvao me je čovek telefonom i kaže da je iz Beograda i da je upravo ispred njega jedan auto udario psa i otišao, a da je on stao i stavio ga da leži na travi i potom počeo da zove, najpre informacije, potom taksi službu, odna su mu oni dali Veterinarsku ambulantu “Đura vet”, a ovi moj broj”, kaže Marija.

Pošto nije imala prevoz zamolila je preko Fejsbuka pomoć od Leskovčana.

Pomoći od njih nije bilo. Ali se zato javila jedna Beograđanka koja je rekla da će odmah poslati novac za taksi i tako je i bilo. “Pas je zbrinut i operisana mu je noga u Nišu”, kaže naša sagovornica.

Svoju priču, Marija nastavlja o zdravstvenim problemima pasa koje imaju .

“Imali smo dve kuce koje su imale velike tumore, obe ih je operisala naša doktorka veterinarka Katarina Gojković i sada su zdrave”.

Svi stanovnici Azila i u Turekovcu i u Željkovcu, bezbrižni su kada je hrana u pitanju. Rukovodstvo javno komunalnog preduzeća “Komunalac”, sklopilo je ugovore o preuzimanju viška hrane iz svih vrtića u gradu, iz bolnice, doma za stare i iz restorana “Groš” i “Cap Cap”. Takođe “Komunalac” kupuje i granule i finasira lečenje pasa. Za predstojeću zimu i hladne dane ovo preduzeće obezbedilo je dovoljno slame za azil.

“Nedostaje nam ćebad, stara garderoba koje mi takođe koristimo u hladnim danima, za naše pse”,kaže Marija Petković i apeluje na ljude dobre volje da to donesu.

Onaj ko udomljava psa mora da zna šta ga čeka.

“Najvažnije je da niko ko dođe da uzme psa, ne posmatra ga kao stvar, ako tako radi neće ga dobiti”, kaže Petkovićeva. Ona dodaje da je u azil bilo dolazaka raznih ljudi koji su tražili da im pas bude beo, da je agresivan da juri komšije, da im čuva kuću od lopova, ali ako ga otruju doći će po drugog, a bilo je i zahteva da im se da pas dok su unuci tu da se igraju , a da ga nakon toga vrate u azil. “Naravno , da takvim željama ne izlazimo u susret”.

“Kada dogovorimo udomljavanje psa, sa tom osobom potpisujemo ugovor, kojim se budući vlasnik obavezuje da će ga domaćinski čuvati i negovati”, kaže naša sagovornica. Ona dodaje da se obilaze udomljeni psi, kao i da je bilo nekoliko slučajeva da su bili oduzeti i vraćeni u azil.

Dragana Kostić iz Niša  udomila je psa Rokija iz azila u Turekovcu.

“Kao majka troje dece koju učim od malena da vole životinje želela sam da to i na delu pokažem” ,kaže Kostićeva i nastavlja , “Kada smo stigli u azil, bila sam oduševljena, ali sam i imala strah kako će psi reagovati, ali posle par minuta shvatila sam da su to mile duše željne ljubavi i igre. Imala sam utisak da sam ušla u nečije dvorište, tamo je sve bilo čisto,trava pokošena.Sa decom smo dogovorili da uzmemo prvog psa koji nam priđe.Prišao nam je lepi žuti pas, sa velikim očima, kome smo dali ime Roki. On je sada deo naše porodice i uneo je ogromnu pozitivnu energiju”, kaže ova Nišlijka.

Marija Petković nesebično daje svoju ljubav i pažnju svim stanovnicima azila.

“Volela bih da ljude podstaknem da nas vikendom posete kad god imaju vremena , da se druže sa kucama, da vide koliko su svi mirni i koliko traže ljubav i pažnju, zatim , da nam pomognu da im počistimo, da ih mazimo”, kaže Marija Petković.Ona naglašava da je ljubavi u azilu toliko, da se dva psa različitih rasa za koje kažu da se ne podnose, staford i rotvajler, druže, a pažnju zaslužuje i Čvorko,koji obožava ćebad.

“Naši psi su čuvani i negovani, ali nam je problem to što nam iz okolnih gradova dovoze svoje  i ostavljaju ih u Leskovac, to vidimo i po markicama kojima su obeleženi, kada ih uhvatimo”, kaže Petkovićeva.

ŠTA KAŽE ZAKON

Zakon o dobrobiti životinja regulisao je do detalja sve pojedinosti u ovoj oblasti i  odnosi se na životinje koje mogu da osete bol,patnju strah i stres.Prema   kaznenim odredbama, kojih je podosta, zabranjeno je zlostavljati životinju, napustiti i odbaciti ili lišavati je života.Onaj ko je povredio životinju i nije joj ukazao prvu pomoć ili je učinio bilo šta od onoga što je zabranjeno biče kažnjen od 5.000 do 50.000 dinara.