Učenici Gimnazije „Stojan Ljubić“ iz Lebana obratili su se našoj redakciji saopštenjem koje prenosimo u celosti.

Ovim putem želimo da vam se obratimo kao glumice i glumci teatra Gimnazijalac, ali pre svega, i kao mladi ljudi koji dolaze iz male sredine u kojoj nepravda uvek pronalazi svoj put, imali smo tu sreću da nas pozorište uči da kada ona pokuca na vrata ne ostanemo nemi.

Naime, predstava koju naš školski teatar „Gimnazijalac“ izvodi, rađena po delu Dragoslava Mihailovića, „Lilika“ prikazuje put i poteškoće jedne mlade osobe koja traga za svojim mestom na ovom svetu, odabrana je da bude učesnica na internacionalnom festivalu srednjoškolskog teatra koji nosi naziv Juventafest, a održava se svake godine u periodu između 6. i 10. septembra.

Osećajući počastvovanost i radujući se jedinstvenoj prilici da budemo deo Juventafesta 2025, da steknemo nova poznanstva i iskustva, da na kreativan način otkrivamo svetove unutar sebe i drugih, i da zajedno otputujemo u Sarajevo gde se on održava, naišli smo na protivljenje i nedostatak podrške od strane direktora naše škole.

Kao omladinci koji učestvuju u pozorištu i žele da se razvijaju i da iskažu sebe na sceni, kroz glumu, doprinoseći kulturi naše zemlje, bilo nam je izuzetno teško poverovati da iko želi da stane na put našoj prilici da damo svoj doprinos kulturi i osvrnemo se na lični rast i razvoj.

Ističemo da je direktor naše gimnazije odobrio da se na festival prijavimo, međutim kada je saznao za našu participaciju iskazao je duboko nerazumevanje i nepoštovanje prema učenicama i učenicima koji su mu se lično obratili.

Tog dana, otišli smo kod direktora kako bismo zahtevali da nam svojim potpisom odobri učešće na festivalu, međutim bez ikakve indikacije da mogućnost vođenja konstruktivnog razgovora sa direktorom škole u tom trenutku postoji, napustili smo kancelariju sa nadom da će njegova odluka biti u skladu s našom molbom, verujući da kulturološke vrednosti imaju svoje mesto u obrazovnim institucijama.

Rečeno nam je da se naša država trenutno nalazi u kriznom stanju, i da ona kao takva predstavlja otežavajuću okolnost za mogućnost našeg odlaska na festival.

Za vreme našeg prisustva direktorovoj kancelariji, bili su nam upućeni komentari koji indirektno impliciraju na obustavu nastave, predstavljajući je u lošem svetlu i zamerajući nam na njoj. Tokom obustave smo konstantno ukazivali da je njena primarna svrha bila pružanje podrške studentima u ispunjenju njihovih zahteva, što je u direktnoj vezi sa borbom za bolje društvo i bolje sutra za sve. Ali ukoliko tu borbu, lica koja se nalaze na visokim obrazovnim funkcijama, uzimaju za primer ličnog poraza, protivrečnosti i argumenta, pitamo se ko u našoj državi vrednuje razvoj sistemskih i institucionalnih vrednosti?

Takođe smo bili u prilici da čujemo argument da potpis našeg direktora ima vrednost za koju on nije siguran, kako on kaže, sme li da stavi na „taj papir“.

S nadom da će naša molba naići na odobrenje, a da digresije koje smo imali priliku da čujemo od strane direktora neće uticati na sputavanje našeg odlaska ili nipodaštavanje našeg zalaganja, više puta smo išli u direktorovu kancelariju, međutim njega nismo uspeli da pronađemo na svom radnom mestu.

Slažemo se da direktor i predsednik opštine imaju svoju ulogu u procesu obrade finansija i evidentiranja aktivnosti obrazovnih institucija, ali onda kada predsednik opštine i direktor škole imaju sve ingerencije nad odlukom koja se tiče kulture i obrazovanja mladih, i koja bi trebalo da bude individualna u okviru dramske trupe i njenih organizatora, uz samo, potvrdu direktora, mi se pitamo, ko zapravo donosi odluke o aktivnostima koje utiču na razvoj mladih iz ruralne sredine gde veoma retko imaju priliku poput odlaska na eminentne festivale, događaje i kulturološke aktivnosti.

Ne želimo budemo u antagonizmu, niti želimo da na bilo koji način uvredimo direktora škole. Ono što mi zahtevamo jeste elementarno poštovanje i jasno obrazloženje kako to „krizno stanje u našoj državi“, kako direktor navodi, utiče na odlazak dramske trupe na festival. Kako demonstracije studenata i građana i zalaganje za istinske vrednosti unutar jedne države osporavaju naše izvođenje predstave.

Želimo da znamo zašto direktor poriče našu odluku.

Zastanimo na trenutak i zapitajmo se zašto glas i borba mladih u našoj državi bivaju večito utihnuti. Nećemo da ćutimo, nećemo da trpimo jer mi nismo u lutkarskoj predstavi u kojoj neko večito treba da upravlja nama, tome nas teatar i uči.

S nadom da pravda nije ideal,

već stub društva.

Učenice i učenici Gimnazije „Stojan Ljubić“