Zahvaljujući svom prijatelju Igoru koji u Vranju slovi za vrhunskog pčelara, Miloš Trajković je počeo ozbiljno da se bavi pčelarstvom i time u praksi počeo da realizuje svoju davnašnju želju. Čim je to predočio svom prijatelju on mu je odmah predložio da dolazi na njegov pčelinjak i uči zanat, a što je on jedva dočekao. Kada je krenuo sa učenjem Milošu je njegov prijatelj savetovao da prilikom rada sa pčelarima ne nosi rukavice kako bi se navikao na njihove ubode.

On je poslušao savet, ali kada je jednom prilikom otvorio košnicu u kojoj su pčele bile uznemirene i pokušao da izvadi ram one su ga toliko izujedale da je zbog otoka morao da ode kod zlatara da mu iseče burmu i tako spasi prst.

Šta zapravo znači biti pčelar Miloš je osetio tek kada je sam počeo da brine o tri svoje košnice koje je smestio u pčelinjak svog prijatelja. Iako je tada mogao da prekine sa učenjem on je nastavio da radi u pčelinjaku svog prijatelja jer je znao koliko još toga mora da nauči. Radio je to planski jer je želeo da jednog dana pčelarstvo bude njegova primarna delatnost.

“Posle šet godina napornog rada u prijateljevom pčelinjaku osetio sam da  sam izučio pčelarski zanat i da mogu sam da radim. To je bio jedan fantastičan osećaj, a pogotovo kada posle toliko godina rada možete na ravnopravnoj osnovi da razgovarate sa svojim dosadašnjim učiteljem”, kaže Trajković.

Ovo je ujedno bio veliki podstrek za njega tako da je hrabrije i odlučnije krenuo ka svom cilju. Otuda je počeo pomno da prati koje subvencije za nabavku opreme mladim pčelarima odobrava Ministarstvo poljoprivrede. Tako je on nabavio centrifugu, elektronski otkapač saća, kade za otvaranje ramova, prikolicu za seljenje pčela na pašu. Na osnovu ovog iskustva Trajković poručuje mladim pčelarima da nikako ne kupuju staru opremu već da uz pomoć subvencija kupuju novu jer samo tako mogu da ostvare povraćaj sredstava.On ističe da mu mnogo znače subvencije od 800 dinara po košnici na osnovu registrovanog gazdinstva. Iako one umeju da kasne i po pola godine uvek stignu u vreme prihranjivanja pčelinjaka.

Trajkovićev pčelinjak broji 80 društava i on nameravada ga i dalje širi.U svom pčelinjaku osim livdskog i bagremovog meda, meda i saću, proizvodi i matičnu mleč, mešavine za poboljšanje imuniteta, krvne slike, za olakšanje tegoba kod pojave ekcema,herpesa, za bola u grlu, voštane krpice. Uskoro će krenuti da radi i voštane vrećice za čuvanje osnovnih životnih namernica u kojima mogu dugo da održe svežinu. Njegova želja je i da znatno unapredii rad Udruženja pčelara pod nazivom “Mladi pčelar” koje je formirao zajedno sa svojimprijateljima pčelarima.