LESKOVAC – Osamdesetak mladih Srba, Albanaca i Roma iz Jablaničkog okruga kroz druženje, predstave, radionice i performanse mesecima uče kako da izbrišu predrasude, koje su nametnuli stariji, i međunacionalnu diskrimaniciju.

Sklopljena su neraskidiva prijateljstva, koja se umnožavaju, postali su bogatiji za poneku albansku i romsku reč i saznali zašto se neko krsti, a drugi klanja.

„Prvo što su me pitali, to je kako se na albanskom kažu reči – volim te i ljubav. Sada svi, posebno devojke, sa lakoćom izgovaraju – te dua i dašurija. Neke prave rečnik i izgovaraju cele rečenice“, priča Albert Salihu iz sela Tupale kod Medveđe, student treće godine Ekonomskog fakulteta.

Mlade je okupila leskovačka nevladina organizacija Edukacioni centar kroz porojekat „Internacionalni omladinski parlamentarizam“, uz finansijsku pomoć međunarodnog PBILD programa.

Kada su se pre 7 meseci okupili, svako je bio učauren u svom nacionalnom svetu i svojoj veri.

„Kombijem smo trebali da se prevezemo iz Leskovca do Vlasinkog. Nas Albace su svi gledali nekako čudno, podozrivo. No, posle par sati, sve se promenilo. Sada smo najbolji drugovi i prijatelji“, priča Albert.

Učenica trećeg razreda Škole za tekstil i dizajn u Leskovcu Tamara Niškić priznaje da je i sama imala „otklon“ prema vršnjacima drugih nacionalnosti.

„Osećala sam neko nepovorenje, ali sve se rasprišilo kada sam videla da nas more iste brige i problemi. Sada se i van radionica i predstva družim sa Albancima i Romima, upozajem ih sa svojim društvom. Ne damo da nas opterećuju mržnje i pedrasude naših očeva i dedova“, priča devojka.

Saša Bakić, učenik Hemijske škole, naučio je kako da se ophodi sa drugovima Srbima i van ove grupe.

„Naučio sam kako da im na miran način objasnim da zajedno živimo sa svim razlikama“, priča.

Mladi pred mnogobrojnom publikom u gradovima i selima izvode performanse i glavni su glumci u predstvama „Sama“ i “Očuh“, a u Forum teatru i publiku uključuju u predstave.

„Postavimo pitanje vere, diskrimincije i različtosti i zajedno sa publikom pokušavamo da damo odgovor. Taj deo je najzanimljiviji. Moj deda kaže su Romi od pamtiveka bili diskriminisani, a ja mu kažem da sam na delu video da se stvari menjanju i da na ovaj način pokušavam da stvorim društvo bez predrasuda za svoju decu“, objašnjava Bakić.

Tokom druženja dolazi i do smešnih i do ozbiljnih situacija.

„Tražila sam da mi objasne zašto muslimani imaju više žene. Rekli su da se taj običaj zadržao od davnina i da to u našim krajevina čine samo imućniji. Razumela sam, ali sam rekla da bih poludela kada bi se našla u takvoj situaciji. Svi su mi se smejali, zamalo nisam zaplakala“, priča Tamara.

Alkesandar Veselinović, jedan od dvojice koordinatora projekta, kaže da je iznenađen odzivom publike koja prati predstave i performanse, ali i kreativnošću mladih.

„Njihova kreativnost i mašta može da se meri sa onom koju imaju profesionalni glumci, a tokom vremena su elokventnost razvili do perfekcije, pa me ne bi začudilo da ih jednog dana vidim kao filozofe, profesore i političare“, procenjuje Veselinović.

(Kraj)