Osećam se zarobljeno, ograničeno i nemoćno“. „Stvara mi stres i sveopšte nezadovoljstvo“, „Svaki dan mi je postao isti i gubim želju i volju za bilo čim“, „Manje se družim, ne mogu da putujem, jedino pozitivno je što više vremena provodim s ukućanima i psom“.

Takva osećanja obuzimaju omladinu u Srbiji i ujedno je ovo opšti zaključak istraživanja „Mladi u doba korone“, koje je imalo za cilj da otkrije kako je pandemija uticala na život mladih.

Kvalitativno istraživanje rađeno je tokom novembra i decembra 2020. godine na prigodnom uzorku ispitanika starosti od 15 do 24 godine iz Beograda, a sprovele su ga agencije „Polaris“ i „McCann Beograd“. Pored toga, u analizu su uključeni i dostupni kvantitativni podaci iz drugih istraživanja tokom korone dobijeni na većim uzorcima na teritoriji Srbije.

Uvreženo je mišljenje da se mladi nonšalantno ponašaju jer su najmanje ugroženi od virusa, te da su neodgovorni, a neretko su označeni i kao glavni krivci za širenje zaraze. Ipak, čini se da smo u zabludi kada mislimo da je život mladih najmanje pogođen posledicama pandemije.

Kako za „Blic“ kaže menadžerka za istraživanja u agenciji „Polaris“ Željka Mićić, koja je razgovarala sa ispitanicima, mladi pandemiju nisu doživeli mnogo drugačije od starijih.

Trpe sve sfere života

– Ono što mladi osećaju, njihova razmišljanja o samoj pandemiji i načini na koje pokušavaju da se nose sa celokupnom situacijom su slični kao i kod svih ostalih i oni strepe i brinu, i oni su isfrustrirani, i oni su zabrinuti za zdravlje najbližih, i njima nedostaju kontakti uživo i interakcija u stvarnom svetu, i oni jedva čekaju da sve ovo prođe – ističe Željka Mićić.

Evo sa kojim se izazovima tokom korone suočavaju mladi.

Prema rečima sagovornice, mladima je kao i svima najteže palo zatvaranje u kuće, nemogućnost da se nesmetano kreću, viđaju, druže…

– Dakle, društveni aspekt je najviše trpeo. Svi veliki kanali društvenog života stavljeni su na čekanje. Mladima nedostaju događaji uživo, koncerti, klubovi i živa muzika, putovanja, bilo kakvo dešavanje u stvarnom, a ne virtuelnom svetu – kaže ona.

Dodaje da osećanja i frustraciju mladih verovatno najbolje opisuje citat jednog od ispitanika koji je rekao: „Fali mi da se opet osetim živo“.

Narušena socijalizacija

Većina kontakata sa prijateljima je prebačena onlajn, no iako je mladima ovaj vid komunikacije bio sastavni deo života i pre pandemije, pokazalo se da im to nimalo ne prija.

– Oni ne žele da ekran bude glavni vid druženja, zato koriste prilike da se vide sa društvom, a mesta okupljanja su najčešće kafići, parkovi ili kućne varijante. Još jedan izvor frustracije predstavlja i nemogućnost upoznavanja novih ljudi – koliko god bili bliski i voleli najbliži krug prijatelja, mladima je ponekad potrebno neko novo lice, glas, ideja i viđenje – ukazuje sagovornica.

Istraživanje je pokazalo da dominantno osećanje koje od početka pandemije prati mlade jeste briga da ne zaraze bliske ljude. Željka Mićić napominje da su mladi znatno više zabrinuti za zdravlje bližnjih nego za sopstveno.

– Najviše strepe da se njihovi najbliži ne razbole, a s obzirom na prirodu samog virusa i veću verovatnoću da izazovu komplikacije kod starije populacije, mladi nisu toliko zabrinuti da će se sami zaraziti. Prisutan je osećaj pritiska, neizvesnosti i brige za bližnje i budućnost, uz povremene nalete optimizma – navodi ona.

Dodaje da je i dalje fokus mladih na zdravlju, dok se neke druge brige, poput ekonomskih, da li ćemo ikad funkcionisati normalno, šta će se dešavati nakon pandemije i slično, povremeno javljaju.

– Oni nešto stariji više brinu za budućnost jer trenutna situacija ne dozvoljava da išta planiraju, te je nekako sve neizvesno i na čekanju – podseća Željka Mićić.

Mentalno zdravlje

Kad se saberu svi stresovi i brige koje je pandemija unela u razne sfere života mladih – dobijamo zabrinjavajući rezultat, naglašava sagovornica.

– Većina njih tvrdi da su posledice koje osećaju po sopstveno mentalno zdravlje negativne ili izuzetno negativne. Navode česte promene raspoloženja i prisustvo negativnih emocija kao najizraženije posledice, ali isto tako i gubitak motivacije za učenje i rad – ukazuje ona.

Beg od realnosti

Iako je digitalni svet sastavni deo života mladih, sagovornica kaže da je pandemija pokazala da to nije dovoljno i da doživljaje iz stvarnog sveta ne može da zameni onlajn.

– Tokom pandemije digitalni kanali su više korišćeni, mladima su bili saveznik u prekraćivanju vremena, odvlačenju misli od teških tema, zabavi, komunikaciji, učenju. No, svi oni ipak jedva čekaju da se vrate normalnom životu bio on isti ili drugačiji od onog pre pandemije – zaključuje Mićićeva.

Dobra strana korone: Ponovno upoznavanje sa porodicom

Kao pozitivan aspekt pandemije mladi izdvajaju produbljivanje odnosa sa bližnjima. Ipak, sagovornica napominje da je za većinu mladih u početku bilo frustrirajuće da non-stop provode vreme sa roditeljima i članovima porodice, i da usklade obostrane obaveze i potrebe, ali se vremenom uspostavila rutina.

– Početnu frustraciju je zamenilo pomirenje sa situacijom, a celu pandemiju je obeležio osećaj brige o najbližima. Mladi su imali priliku da se ponovo zbliže ili čak konačno upoznaju sa članovima porodice – da shvate njihove muke i radosti, ali i da im približe sebe. Navode da je najveći benefit pandemije jači osećaj bliskosti sa porodicom, no priznaju da je to umnogome uticalo na gubitak privatnosti – kaže ona.

Nisu pomogle ni aplikacije za upoznavanje

Pandemija je doprinela procvatu aplikacija za upoznavanje, te su u odnosu na ranije mladi u većoj meri pronalazili utehu u takvim vidovima druženja tokom korone, ali to im nije donelo satisfakciju.

– Upotreba onlajn aplikacija za upoznavanje porasla je u istoj meri i kod srednjoškolaca i onih starijih, ali to povećanje nije bilo drastično. Problem je u tome što upoznavanje na ovaj način najčešće nije vodilo kontaktu uživo zbog straha od potencijalne zaraze, pa suštinski nije rešavalo singl status. Inače, podaci pokazuju da su srednjoškolci nešto skloniji upotrebi ovih aplikacija i pronalasku partnera na ovaj način u odnosu na one starije – kaže Mićićeva.