Momak sa ivice života i smrti, kome je u sekundi sve živo otkazivalo – i pluća, i srce, i bubrezi, i jetra, krv je lila gde god da ga pipneš… mezimac je cele Klinike za anesteziji i intenzivnu terapiju KC Niš, gde je smešten. Iznad njegovog kreveta su i baloni dobrodošlice, okačeni tog 4. avgusta, kad im se vratio. Novinari Kurira su prva medijska ekipa koja je ušla u crvenu zonu Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš (reportažu pročitajte u izdanju Kurira u nedelju, 16. avgusta). A tamo smo zatekli i Peđu. Visok, stasit momak.

Oko njegovog kreveta čitav tim u skafanderima. Vreme je za vežbe – jedna noga, polako savijanje, pa opružanje. Pa druga noga. Peđa još slabo priča. Ali uspeva da razgovara i telefonom s porodicom. Ne želi da objavimo njegovu sliku iz kreveta. On je mlad, lep, stasit i takvog ćete ga ovde videti.

“Doktor mi je, otprilike, rekao da imam pola sata da se sa sinom pozdravim i to je to. S Peđom sam se poslednji put čula oko pola jedanaest uveče. Rekao mi je: „Ja nisam za ovde! Vadite me odavde! Kakvi ste vi roditelji, ovde umiru!“ U ponoć je već bio na respiratoru. Moj Peđa, u oktobru treba da napuni tek 21 godinu, zdrav i prav, košarkaš, bio je na respiratoru zbog korone, na korak od smrti, sve mu je redom otkazivalo, krv mu je išla iz nosa i usta”, priča za Kurir Suzana Nikolić iz okoline Leskovca, čiji je sin Predrag za tili čas završio na respiratoru u Kliničkom centru Niš.

Majka Suzana kaže da ih je sve zatekla užasna dijagnoza. Peđa je, navodi, od malih nogu trenirao fudbal, rukomet i košarku, a dva-tri dana pre nego pošto ga je kovid oborio bio je i u teretani.,

“Nismo znali šta nas je snašlo. Hitno je iz Leskovca prebačen u Niš. A nama Peđa uopšte nije delovao tako loše. Čak smo i razgovarali s njim. A u Nišu smo saznali strašnu istinu – Peđino srce radi sa 20 odsto kapaciteta, sve počinje da otkazuje…. Odmah je usledio i respirator”, seća se Suzana, koja je, ipak, dočekala čudo, posle 17 dana agonije.

“Došao je i taj dan. Zazvonio je telefon i čula sam svoje dete! Peđin glas! Živ je! Nije više na respiratoru! Sreći našoj nije bilo kraja. Jedva je pričao, ali uspeo je da kaže da je dobro. I opet ono njegovo: „Izvucite me odavde.“ Žao mi ga je. Razumem ga, video je i kako je čovek pored njega umro. Ali on je u najbolji rukama i ostaće tamo dok lekari ne kažu da ide dalje. Samo kad nam se vratio i da bude dobro”, priča Suzana.

Predrag neće brzo kući, ali je u stabilnom stanju, kazao je prof.dr Janković za juGmediu

Koliko je stanje bilo dramatično za Kurir opisuje i prof. dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš.

“Peđa je naš najmlađi pacijent na respiratoru. Kad su mi lekari iz Leskovca rekli da šalju vrlo teškog pacijenta koji je 1999. godište, frapirao sam se. A onda sam negodovao uz pitanje šta su čekali dosad, računajući da je ležao kod njih nekoliko dana. Međutim, ispalo je da se dečko kod njih javio 12 sati pre toga, da je već imao multiorgansku insuficijenciju, nizak krvni pritisak, ejakcionu frakciju ispod 40 odsto, što znači da srce nije pumpalo. Saturacija je bila ispod 50, pluća puna vode, otkazivala su, laboratorijski nalaz užasan – feritin preko 10.000, LDH preko 1.000. Najpre smo ga stabilizovali, a iste noći je intubiran i stavljen na mehaničku ventilaciju. Krv je išla gde god da ga pipneš, iz usta, nosa…”,  ističe prof. Janković.

On dodaje da je Peđa bio na vazopresurnoj potpori, na dobutaminu, koji mu je održavao pritisak i srčanu funkciju.

ŠTA JE VEĆ PRELEŽAO KOKSAKI VIRUS I INFEKTIVNA MONONUKLEOZA

Analize u KC Niš su pokazale da je Peđa još ranije preležao i koksaki virus i mononukleozu, a da to nije ni znao.

“Analizama je utvrđeno da je Peđa svojevremeno imao i koksaki vorus, koji inače napada srce, i Epštajn-Barov virus, koji prouzrokuje infektivnu mononukleozu, poznatu po tome što napadan jetru”, kaže prof. Janković.

SUZANA NE ZABORAVLJA LEKARE NEIZMERNA ZAHVALNOST

Zahvalni smo prvo dr Spasiću, čini mi se da je tako pisalo ime na skafanderu, koji je Peđu iz bolnice u Leskovcu hitno prebacio u Niš, shvatajući koliko je stanje ozbiljno. Neizmerno smo zahvalni celom Kliničkom centru Niš, svim lekarima, sestrama, tehničarima, osoblju, svima s prof. dr Radmilom Jankovićem na čelu. Taj čovek je divan. Nekako sam došla do njegovog broja telefona, napisala mu poruku da sam očajna majka i odmah je odgovorio. I sve vreme je uz nas. I nijednog momenta nam nije dao lažnu nadu, sve vreme je bio realan i oprezan. Tek neki dan je rekao da može da kaže da je optimista, ali da će oporavak biti duži.