Oni koji dobro poznaju tridesetčetvorogodišnjeg  Marka Spirića iz Vranja, Pokazivača, ne znaju sa sigurnošću da kažu kome je on u životu više pomogao, ljudima ili životinjama. I zato se niko od njih nije mnogo iznenadio kada su saznali da se Marko u vreme proglašene pandemije korona virusa priključio volonterima Crvenog krsta i Kancelarije za mlade da pomogne svojim najstarijim sugrađanima.

A njemu ni na tom poslu ništa ne pada teško. Naprotiv, on ovim ljudima sa velikim zadovoljstvom zakuca na vrata i uz širok osmeh poželi dobar dan i upita kako može sa ostalim volonterima da im pomogne. Za sve njih, on uvek ima lepu reč, ali i najnovije informacije o korona virusu. On se sa njima na isti način ophodi i kada dežura ispred nekog marketa u danima kada najstariji sugrađani dođu da pazare osnovne životne namirnice. Tu je za njih i kada treba da im pridrži neku od kesa dok oni drugu prepakuju.Sve to mu pričinjava veliko zadovoljstvo i čini ga sretnim.

Srcem u dobročinstvo

Bez ovakvog dobročinstva on ne bi mogao da zamisli svoj život. Zato kad god ga put nanese na nekog čoveka kome je pomoć potrebna, on uvek pruži sve od sebe, da učini sve što je u njegovoj moći. To on nikada ne čini novcem, jer ga nema. To čini isključivo srcem i gotovo mu uvek pođe za rukom da pomogne onome kome to treba.

„Kada sam počeo da pomažem tridesetpetogodišnjoj Ireni da kupi invalidska kolica sa elektromotorom, pomislio sam da će se taj pokušaj svesti samo na moju puku želju da joj pomognem. Međutim, kada je moju priču o njoj emitovalo više portala, a posle i kanadska tv, ona je u roku od dve nedelje i to zahvaljujući dobrotvorima dobila kolica kakva su joj trebala“, priča ponosno Marko.

Na taj način ovaj momak je, koga krasi veliko srce, pomogao mnogim svojim nemoćnim i bolesnim sugrađanima. Prikupio je pomoć za višečlanu siromašnu porodicu u obližnjem selu Stropsko. Pomagao je Nenadu iz Preševa koji je ostao bez obe noge, da dobije uslove za život dostojnog jednog čoveka. Bio je i uz nemoćnu Zagorku Spasić, koja se čitavog života borila da je moćnici ne oteraju sa rodnog ognjišta.

Ljubav prema životinjama nasledio od roditelja

Takav je Marko i prema nemoćnim životinjama.I kad god se pojavi problem sa napuštenim psom ili kujom koja se oštenila, ljudi zovu njega jer znaju da će doći da pomogne.

Niko, međutim, od njih ne zna da on nema svoju organizaciju za udomljavanje životinja i da ne može po tom pitanju puno da učini. Pa i pored toga on uvek interveniše tamo gde se životinje nalaze u kritičnoj situaciji.

Tako se u žiži javnosti našao i kada je iz poplavljenog dvorišta u selu Kupinince spašavao četiri psa koja su se nalazila vezana na lancu. Slično se dogodilo i kada je u Vranjskoj Banji spasavao psa koji je upao u šaht gde je proveo pune dve nedelje. Da nije bilo Marka koji je sišao u šaht po njega on bi sigurno uginuo. Nije se libio da siđe i u septičku jamu po jedno štene kao i da izvuče mačku iz ventilacionog otvora dubokog šest metara. Mačku koju je izvukao otuda udomili su je neki dobri ljudi istog dana kada ju je spasao. Uspeo je da izvuče psa i iz šinteraja. Detalje o ovoj akciji iz razumljivih razloga ne otkriva ni dan danas.

Ovu nesebičnu ljubav prema životinjama Marko je nasledio od svojih roditelja koji su ga od malena učili da su i životinje živa bića i da zaslužuju podjednako pažnju kao i ljudi. Otuda je, kao dečak, stalno donosio kući povređene životinje kojima je pomagao.

„Prvog psa koga smo počeli da čuvamo u kući donela je sestra. Bio je štene kada ga je našla promrznutog na ulici. A kada je krenuo NATO da  bombarduje našu zemlju u jednom od tih vazdušnih napada on je uplašen tražeći spas pobegao iz dvorištva i više ga nismo videli. Međutim, jednog decembarskog jutra video sam psa sličnog njemu kako pokušava da otvori kapiju. U tom trenutku sam ga prepoznao. Imao je oko vrata tragove od lanca. To  je ukazivalo na činjenicu da je bio u zatočeništvu i da ga zato tako dugo nismo videli. U našoj kući je dočekao starost i uginuo”, priseća se Marko.

Hoće raj za životinje

Ovaj Vranjanac je intenzivnije počeo da se bavi zaštitom i čuvanjem životinja pre šest godina. Tada je i otvorio stranicu na Fejsbuku pod nazivom “Zaštita, pomoć i udomljavanje životinja – Vranje” . On želi i da plac koji je nasledio od majke pretvori u raj za životinje. Međutim, on za to još uvek nema para. Markovu borbu za spas nemoćnih i ugroženih životinja pomažu neki dobri ljudi, koji mu uplate neka novčana sredstva na dinarski račun 325- 9300700667665-86 u OTP banci. Sve račune o potrošenim sredstvima on objavljuje na svom rpofilu tako da oni koji uplaćuju taj novac mogu da vide zašta je on upotrebljen.