Mnoštvo crvenih srca, sa najrazličitijim ukrasima poput cvetića, listića i likovima Diznijevih junaka, svilene bombone i lizalice najrazličitijih boja i oblika, razlog su što se ispred štandova supružnika Jasmine i Milana Jovanovića, gde god se pojave, uvek tiska mnoštvo dece.

Jasmina i Milan iz Niša jedini se u tom gradu bave izradom svilenih bombona, lizalica i liciderskih srca.

Jovanovići kažu da deca jesu njihovi najbrojniji kupci, ali da je i mnogo ljudi u ozbiljnim godinama koji kupuju liciderska srca i svilene bombone jer ih podsećaju na mladost. Jasmina  veli da, zapravo, njihovi kupci imaju od sedam do 77 godina.

„Pre dve godine jedan mladić nam je tražio veliko licidersko srce da bi sa njim zaprosio devojku. Tražio je da srce bude 50 centimetara širine i 50 centimetara visine. Nije nam bilo lako da napravimo tako veliko srece, ali smo uspeli, a uspela je i prosidba. Oni su sada u srećnom braku“, priča Jasmina.

To je bilo najveće licidersko srce koje su napravili za 10 godina koliko se bave tim starim zanatom.

Liciderska srca rade po starom receptu iz Austrougarske

„Srca koja obično pravimo i prodajemo su znatno manja. Sada nam dosta traže mala srca koja se na svadbama daju gostima umesto kićanki. Naručuju ih i firme, kada obeležavaju neke značajnije godišnjice. Takva srca su uvek sa znakom ili natpisom firme“, objašnjava Jasmina, inače, po zanimanju geodetski tehničar.

Nikada se, naime, nije bavila poslom za koji se školovala, već je ranije radila kao trgovac.

„Uvek su me privlačili stari zanati. Sa suprugom smo se odlučili da radimo nešto nesvakidašnje, nešto čega u Nišu dugo nije bilo. Krenuli smo sa liciderskim zanatom i bombondžijskim sa namerom da ga vratimo na „velika vrata“ i mislim da smo u tome uspeli“.

Na početku je znala ponešto o izradi liciderskih srca i svilenih bombona, ali to nije bilo dovoljno za ozbiljan rad.

„Bombondžijski zanat smo učili od starog majstora iz Pirota. On nije imao kome da prenese svoje znanje, nije imao ko da ga nasledi. Pokazao nam je sve finese tog zanata. Što se tiče liciderskog zanata nešto sam naučila od majke, a ona od njene prababe, ali i tu postoje brojne ‘cake’. Uspela sam da dođem do starog majstora licidera koji mi je dao recept još iz Austrougarske. Sada po tom receptu liciderska srca pravimo u Srbiji jedino još mi i jedan čovek iz Loznice“, objašnjava Jasmina.

U liciderskim srcima i svilenim bombonama koje prave nema „hemije“ i svi sastojci su jestivi, a osnovni sastojci su brašno, voda i med.

„Radi se puno i naporno. Provedemo u radionici u proseku 12 do 14 sati. Da iziskuje vreme, iziskuje, da je teško jeste, ali kada nešto radite sa ljubavlju onda ništa nije teško, sve se sa lakoćom završava. To je posao koji nas ispunjava. Imamo sina od devet godina koji već pokazuje interesovanje za to što radimo i već radi u radionici sve što može, tako da ćemo imati kome da ostavimo ove zanate“, priča sa osmehom mlada žena iz Niša.

Jovanovići svoje proizvode uglavnom prodaju na vašarima, sajmovima i putem društvenih mreža. Imaju i štand koji je stalno otvoren u Obrenovićevoj ulici u Nišu.