Na društvenim mrežama sinoć se pojavio snimak na kojem se vidi kako neidentifikovani muškarac u policijskoj uniformi i sa fantokom brutalno tuče devojku, učesnicu studentskih okupljanja i građana. Nije ga izazvala, samo je pokušala da razgovara sa čuvarom reda i zakona. Umesto toga dobila je batine od kojih se krv ledi u žilama.

Objavljena je njegova fotografija bez fantomke. Mlad. Otkud tolike mržnje u njemu? Ko ga je učio i gde da se na nanaoružanog i onog ko ne napda – ne ide pendrekom? Da li bi smeo da udari tajkuna, da li bi smeo da uhapsi mafijaša? I ko god da si policajče, stidi se mleka kojim te je majka zadojila, sestre kojoj može isto da se desi, tetke koja te je šetala držeći te za ruku.

Srami se. Ti si bruka!

Slučaj je već izazvao reakcije javnosti. Udruženja za ljudska prava traže hitnu identifikaciju napadača, dok studenti navode da je ovo „direktna posledica višemesečnog targetiranja u medijima“.

Nakon godinu dana studentskih protesta i blokada širom Srbije, pritisak na učesnike ne jenjava. Prema podacima Fake News Tragača, samo u periodu 22. novembar – 17. decembar 2024. u medijima je registrovano 181 targetiranje studenata, najčešće u režimskim tabloidima.

U istom šestomesečnom istraživanju, portali poput Informera, Alo i Novosti objavili su 5.773 manipulativna sadržaja, od čega je veliki deo bio usmeren na diskreditaciju mladih učesnika protesta.

Tako se “majčica” Srbija odnosi prema svojoj budućnosti, onoj maloj što je ostala verujući u promenu sistema gde samo jedan čovek odlučuje, verujući da će konkursi, pravda, istina, poštenje, poštovanje zakona biti – stubovi društva. Verujući u objektivno novinarstvo, u slobodu govora i kretanja, da mafija ne vlada državom nego dražava hapsi mafiju. Pokušvali su da uklone nepotizam, pokušavali da isprave ono što vekovima “krasi” Srbiju, ljudima pokažu da postoji i drugačija Srbija.

Prema procenama studentskih udruženja, tokom prošle godine zabeleženo je najmanje 27 fizičkih incidenata povezanih sa protestima, uključujući guranje, gađanje predmetima i verbalne pretnje pribavljenim ličnim podacima. Do sada su prijavljena najmanje četiri teža slučaja prebijanja, od kojih su dva potvrđena medicinskom dokumentacijom.

Umesto podrške napaćenog naroda, taj isti narod je aplaudirao, zajedno sa tabloidima koji seju do sada nezabeleženu mržnju u Srbiji. Bez posledica. Diktiranu, forsiranu.

Stručnjaci napominju da etiketiranje studenata kao „plaćenika“, „stranih agenata“ i „izdajnika“ stvara atmosferu u kojoj je nasilje normalizovano.

Dok se takvi narativi ponavljaju u udarnim terminima, fizički napadi postaju očekivana posledica.

Brojke pokazuju da je reč o sistemskoj kampanji: hiljade manipulacija, stotine targetiranja, desetine incidenata – i sve više dokaza brutalnosti.

Ako se ovakav trend nastavi, studenti postaju jedna od najugroženijih društvenih grupa u javnom prostoru Srbije.

I kako god završe mirni protesti studenata, oslabljeni, razbijeni, u Srbiji se ništa neće promeniti. Jer za promene mentaliteta nisu dovoljne godina, dve, decenija, nego ceo jedan vek. Jer, vekovima su našu umovi pod okupacijom. Okupacijom stranih i domaćih sila, pa sve što je normalno, ovde nije, sve što je nenormalno ovde je – ušukana stvarnost.

Znamo! Znamo i ko diktira targetiranja i zašto ih diktira i zašto su on i njegovi pajtaši spremni da nas sve proteraju. Samo da ne bi čuli glasove na ulicama, pogledali svoj odraz u ogledalu, samo da bi zadržali ono što nisu stekli radom. Samo da bi ostali oni, penzioneri i po koja zalutala duša. Samo da svetle u mraku i tišini.

Jer, samo život nema vrednost u Srbiji, sve ostalo je preskupo do bola.