Slavoljub Simonović, mentor i filmski montažer u vranjskoj Školi animiranog filma, svakog jutra sa radošću dolazi na posao. I tako punih deset godina. Rad sa malim animatorima mu pričinjava posebno zadovoljstvo. Kaže da mu oni ne daju da odraste, a i on sam je u duši jedno veliko dete. Zato sa njima ima odličnu komunikaciju i oni su njegovi najbolji saradnici.

To se pogotovo vidi kada zajedno krenu da rade neki animirani film. Dok traže ideju za film on dugo razgovara sa njima u ŠAF-ovskoj radionici Vranje otkrivajući im polako, na nenametljiv način, čaroban svet animiranog filma,a oni ga svojom kretivnošću uvek ostave bez teksta.

“Prosto je fascinantno kakve sve predloge mogu da osmisle te male, pametne glave. U njima uvek dobro pobeđuje zlo, a ljubavlju i tolerancijom se rešavaju i najteži konflikti. Kada ih slušam kako govore shvatim da odrasli mogu mnogo toga da nauče od njih”, kaže Slavoljub.

Kreativni animatori

Kod malih animatora on probudi takvu kreativnost da oni u svojim opisima kako film treba da izgleda, svom mentoru kažu i kada i u kojoj sceni glavni junak treba da zaplače ili da se nasmeje. I kada to postigne Slavoljub zna da film na kome rade mora da uspe. Ovakav način rada sa decom naučio je u ŠAF-u od starijih kolega i on to svesrdno primenjuje u praksi.

Kada završi ovaj prvi korak,Slavoljub svoje animatore počinje polako da uvodi u čudesan svet animacije. Taj deo je za sve njih jedan od najznačajnijih trenutaka u životu. Zato svi oni sa velikim uzbuđenjem krenu na papiru da crtaju svoje filmske junake koje će kasnije njihov mentor oživeti okom kamere. A kada se taj čaroban trenutak dogodi pred njihovim očima mnogi od njih poskoče od radosti i oduševljeno zapljeskaju rukama.

“ Kada sa papira oživimo likove imamo prostora tokom animacije da ispravimo ono što nismo dobro uradili. To nam je omogućila digitalna tehnika koju koristimo u radu.Ranijih godina to nije moglo da se uradi jer se sve snimalo na filmskoj traci i na finalni proizvod se čekalo po mesec dana do dva”, priča Slavoljub.

Montaža filma

Scene za film koje deca nacrtaju rukom, a Slavoljub oživi kamerom u montaži počinju polako da dobijaju jedinstvenu celinu. Tu mu njegovi mali saradnici ne pomažu jer je to individualni posao. Iako mnogo voli posao montažera on nikada nije u potpunosti zadovoljan onim što tu uradi. Smatra da uvek može bolje i to stalno govori svojim učenicima.Oni u montažu dođu kada treba da vide kako se to radi i daju svoje mišljenje o filmu i eventualnim izmenama.

“Deca se ponovo uključuju u stvaranje filma kada usledi snimanje tona i kada glavnim junacima filma treba pozajmiti glasove i zvukom propratiti njihovu radnju.To čine sa mnogo uživanja i smeha i na kraju njihov trud urodi plodom, što je i zajednički cilj”, naglašava Slavoljub.

Pravo slavlje među njima nastane kada završe film i kada na zajedničkoj projekciji svoj trud nagrade gromkim aplauzom. U tim trenucima Slavoljub najviše uživa i njegovo srce je puno radosti.