Na Novom groblju u Nišu, sa srednjenaponskog stuba dalekovoda već nekoliko dana visi leš nastradale bele rode (Ciconia ciconia), ali i druge vrste ptice, pa su scene više nego morbidne.

Ornitolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) izašao je na teren i ustanovio da je situacija mnogo tragičnija: na teritoriji groblja pronašao je više od 10 ptica različitih vrsta, koje su stradale od posledica elektrokucije (strujnog udara).

Iako su službe Elektrodistribucije Srbije uklonile prijavljene leševe, na teritoriji groblja, ispod stubova dalekovoda pronađeno je još 8 stradalih strogo zaštićenih belih roda, 4 gačca (Corvus frugilegus) i jedna svraka (Pica pica) koji su zaštićene vrste. Kako na groblju boravi veliki broj pasa lutalica, opravdana je pretpostavka da je broj ptica koje stradaju na mrežaama i stubovima dalekovoda daleko veći od zatečenog.

Slučajevi stradanja ptica od elektrokucije nisu pojedinačni i retki, već se radi o nedovoljno prepoznatoj opasnosti koja u svetu na godišnjem nivou odnese desetine miliona života ptica.

Podsećamo da je sredinom avgusta 2019. godine zabeležen najmasovniji slučaj stradanja ptica na ovaj način. Naime, u ataru sela Potočac kod Paraćina ornitolozi DZPPS-a pronašli su 134 leša divljih ptica stradalih od elektrokucije na srednjenaponskom vodu. Pronađeno je čak 44 bele rode (Ciconia ciconia), 33 gavrana (Corvus corax), 31 čvorak (Sturnus vulgaris), 16 sivih vrana (Corvus cornix), 6 čavki (Corvus monedula), 3 mišara (Buteo buteo) i 1 vetruška (Falco tinnunculus). Na osnovu podataka Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u našoj zemlji je od 2012. do 2019. godine otkriveno 310 slučajeva elektrokucije. Međutim, radi se samo o slučajevima koji su otkriveni i zabeleženi, pa su stvarne razmere problema daleko veće.

„Ove scene na groblju uklapaju se u neku opštu sliku ovog problema u Srbiji: najviše stradaju ptice iz porodice vrana koje traže otvoreno stanište sa pojedinačnim drvećem koje u ovom slučaju zamenjuju stubovi. U velikom broju stradaju i bele rode, pogotovo mlade koje još uvek vežbaju letenje, zbog svojih velikih krila – slete na stub da odmore, ali onda krilima naprave fatalan kratak spoj dodirujući dve faze ili fazu i uzemljenje. Stradaju i druge ptice, dnevne i noćne grabljivice koje sa stubova osmatraju i love“, pojašnjava Slobodan Marković, ornitolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koji je i zabeležio ovaj slučaj.

Rešavanjem problema stradanja ptica na dalekovodima DZPPS se bavi u okviru višegodišnjeg projekta Danube Free Sky iz LIFE programa Evropske unije na kojem radi sa partnerima iz još 7 evropskih zemalja. Nakon određivanja ključnih mesta na kojima strada veliki broj ptica, pristupiće se rešavanju problema izolovanjem stubova i zamenom opasnih elemenata bezbednim.

„Pratićemo ovu lokaciju i ubuduće. Nažalost, verujem da ovde ptice redovno stradaju na putu do gradske deponija nadomak groblja, gde u velikoj količini otpada iz domaćinstva pronalaze hranu. Ukoliko znamo da postoji mesto koje je potvrđeno gubilište za veliki broj ptica, a postoje i iskustva koja taj problem rešavaju, onda ne vidim razloga da se ovaj problem ne reši i životinje sačuvaju“, zaključuje Marković.