Za sedam godina prešao je 300.000 kilometara i obišao 100 država na pet kontinenata i jednom motoru. To su, i po kriterijumima motorista, impozantne brojke.

Svako bi pomislio da je to dovoljan razlog da napiše knjigu. Međutim, Splićanina Željana Rakelu neko drugi naterao je da svoje iskustvo sa putovanja pretoči u putopis prožet savetima za motoavanturiste.

Željan Rrakela promovisao je svoju knjigu „300.000 kilometara motoavantura“ u galeriji vlasotinačke biblioteke. Zahvaljujući na uvek izuzetnom dočeku, on je poklonio knjigu predsedniku opštine Zoranu Todoroviću

-Pre 11 godina sam motorom išao kroz Srbiju, Bugarsku, Tursku, Iran, Pakistan, Indiju, do Nepala, do same granice sa Kinom i tu sam posetio grad Katmandu, glavni grad Nepala. Obilazio sam budističke hramove i u jednom od njih upoznao veoma zanimljivog sveštenika. Pozvao me je u prostoriju gde se moli. Pitao me odakle sam došao, ja sam rekao da sam došao iz Splita, prešao 15.000 kilometara, pričao sam kako sam doživeo puno saobraćajnih nezgoda na motoru, vrlo ozbiljnih, ali sam opet na mototu. Hteo sam da mu objasnim koliko ja, zapravo, volim taj motor. On mi je, onako mrtav hladan, rekao: „Zbog lude glave celo telo pati“. Pošto me je razoružao, ja sam rekao: „U redu, šta treba da uradim. Slušam“. On mi je rekao da je u životu najbitniji balans. To što sam sa tako velike razdaljine došao u Nepal, motorom, smatrao je da znači da kod mene nema balansa i da neće biti dobro ako tako nastavim. Rekao mi je da moram da uradim tri stvari do 40.godine: da postanem roditelj, da zasadim drvo i da moram da napišem knjigu. Ja sam tada imao 31 godinu i mislio sam kako imam dovoljno vremena da to sve napravim. Međutim, sve te tri stvari sam uradio u 39.godini. Postao sam roditelj ćerkici Lana – Mariji, napisao sam knjigu, a drvo sam posadio samo četiri dana pre svog 40.rođendana.

Koliko Vas je duhovno obogatilo putovanje motorom?

• Svakome bih preporučio, ko može, da putuje i upozna nove ljude, nove kulture. Na motoru najbolje osetite i glad i žeđ, jako sunce i zimu – stalno ste u kontaktu sa prirodom. Tako putujući, često morate negde stati i sačekati reku, da se povuče jer je poplavila put. Morate se snalaziti u vremenu i prostoru. Gledate druge kako žive i cenite više ono što imate kod svoje kuće i u svom okruženju.

Vaša knjiga, osim putopisa, sadrži i mnogo praktičnih saveta za motoriste. Koji je to najbolji savet koji biste mogli da date ljudima koji nameravaju da krenu putem motoavanture?

-Čitav je to spisak, od onoga šta poneti do toga kako putovati. Mi motoristi smo rizična grupa ljudi – nikada ne znate šta će se s nama desiti. Tako bih ja ovu knjigu posvetio mojim pokojnim prijateljima. Motoristima bih preporučio da obavezno nose zaštitnu kacigu, da ne mešaju alkohol i vožnju motora i da voze koliko god mogu umerenije. Jer mi se delimo na one koji su pali i na one koji će pasti. Kad već padate, da to ne bude preterana brzina. Posledice su veoma teške.

Koliko ste Vi puta pali?

-Imao sam veliku nezgodu 1998.godine. Imao sam 28 preloma, pet punkcija pluća i kad sam se oporavio opet sam seo na taj motor. Sledeću sam imao 10 godina kasnije, u Sibiru, 8.000 km od kuće,  kad mi je puklo levo koleno i prsti na desnoj nozi. Išao sam 600 km taksijem do bolnice,  četiri dana sam se izvlačio do Hrvatske, gde su me operisali. Ali čim sam se oporavio opet sam seo na motor i krenuo prema Siriji i Jordanu. Tek kad sam na motoru, imam osećaj da dišem punim plućima. To je moj stil života.

SVET JE MOJE IGRALIŠTE

Na pitanje kako njegova žena toleriše silna putovanja, Rakela kaže: „Moja žena je moje jedro, ne sidro“, ilustrujući time podršku koju dobija od supruge

Ako Vaša ćerka sutradan bude želela da krene vašim putem, kako ćete reagovati?

-Ne bih voleo da ona voli motore. Već sam smislio plan: kad bude krenula s prijateljima negde da izađe, ja cu joj reći da mora da ide sa mnom da se vozii to po najvećoj kiši, da dobro pokisne, da joj se sve to zgadi.

Koja Vam je omiljena destinacija?

-Nepal. Što se tiče putovanja, svako je lepo na svoj način, ali ako moram neku zemlju da izdvojim onda je to Nepal.

Vlasotinčani su Vas i vaše kolege upoznali pre nekoliko godina, preko Balkan relija, kada ste sa motoristima dolazili u Vlasotince. Prošle godine ste vrtiću donirali televizor, deci slatkiše. Istakli ste u par navrata da će Vlasotince uvek biti na ruti Balkan relija. Zašto?

-Svi učesnici Balkan relija za ovih sedam- osam godina kažu da se najlepše osećaju i da najveće gostoprimstvo dožive ovde u Vlasotincu. Mnogo ljudi iz Beograda, i Srbije uopšte, me pita“Pa, gde u Vlasotince“, međutim kad pogledaju kako ovde izgleda doček svi se oduševe. Zato će Vlasotince i ubuduće ostati na ruti Balkan relija.

Kažu da su motoristi ljudi bez predrasuda?

-Ja sam apolitičan, nemam predrasude, svet je moje igralište i mogu da odem gde god me pozovu, bez obzira na kulturu, veru i slično. Mi smo, motoristi, posebna vrsta ljudi i to je tako. Ako ste opterećeni politički, verski ostaje vam da sedite kod kuće i gledate vesti, popijete pivo i to je to. Kao motorista, morate biti drugačiji.

Za čitaoce Jugmedie, koju biste avanturu izdvojili?

-Poslednje moje putovanje bilo je u Australiji. To je jedno novo iskustvo. Tamo sam bio potpuno sam. Prelazio sam područja od 1000-2000 kilometara u kojima niko ne živi, sami ja i moj motor. U toj samoći počnete malo više da razmišljate o životu, dođete do nekih spoznaja.

Koja je sledeća destinacija?

-Sledeća je trebalo da bude Južna Amerika. Sve sam bio dogovorio tamo, međutim supruga je ostala trudna i nisam hteo da budem toliko sebičan, ostao sam uz nju i sada sam još kod kuće, dok mi mala malo ne ojača, ali ću svakako otići u Južnu Ameriku.