Na današnji dan pre 103 godine osolobođen je Leskovac od austrougraskog, nemačkog u bugarskog okupatora kada je tačno u 11.15 sati umarširala srpska vojska sa Leskovčaninom Dobrivojem Naumovićem na čelu, uz apaluze i skandiranje „živela Srbija“.
Bio je to veliki i slavni povratak hrabrih srpskih ratnika na svoja ognjišta, onih koji su vojevali najveće bitke od Cera, preko Krfa i Solunskog fronta, braneći svoju zemlju od ropstva.
Tokom Velikog svetskog rata poginulo je preko milion Srba ili 30 posto odraslog stanovništva dok se tačan broj poginulih na području Leskovca ne zna ni dan-danas.
Nepunih mesec dana po probijanju Solunskog fronta jedinice Prve armije Srpske vojske, pod komandom legendarnog vojvode Petra Bojovića, potpomognute francuskom konjičkom brigadom generala Gambete, u nezadrživom oslobodilačkom pohodu razbile su jedinice austrougarske i nemačke vojske i naterale ih na povlačenje.
Jedinice Dunavske i Drinske divizije su 7. oktobra 1918. godine već u ranim jutarnjim satima krenule u završne operacije oslobađanja Leskovca u koji su prvi ušli jedan konjički eskadron i pešadijska četa koje su građani Leskovca oduševljeno dočekali kiteći ih cvećem.
Dolazak slobode Leskovčani su sa svojim oslobodiocima slavili do duboko u noć.
A dok su se jedni Leskovčani oporavljali u Grčkoj i dugo planirali proboj Solunskog fronta, drugi su ginuli u svom gradu i na stratištima oko njega i to najviše od Bugara kojima su oni jači okupatori dali na poklon Južnu Srbiju.
Leskovčani su pod trogodišnjom bugarskom okupacijom doživljavali najveće zločine i torturu ali nisu dozvolili da budu denacionalizovani i bugarizovani.
Otpor bugarizaciji, najpre će svojim životima platiti sveštenstvo leskovačke crkve sa protom Stevanom Komnenovićem i jednim učiteljem, a zatim će uslediti kolone Leskovčana koji će na najzverskiji način biti pobijeni u okolini Surdulice.
U Jablaničko-Topličkom ustanku koji je 1917. godine podignut kao odgovor na zverstva bugarskih fašista stradao je i veliki broj Leskovčana među kojima i tadašnji gradonačelnik Đorđe Cekić-Lešnjak.
Tim junacima danas niko nije, i to po prvi put u poslednjih 15 godina, odao pomen i položio cveće pored spomenika u centru Leskovca podignutom u čast, slavu i sećanje epskim herojima u Prvom svetskom ratu. Možda je, doduše, i bilo nekoga danas pored tog spomenika, ali javnost o tome nije obaveštena, što ostavlja gorak ukus neukusa.
Organizacija obeležavanje godišnjice oslobođenja u Prvom svetskom ratu prepuštena je od početka SUBNOR-u i Udruženju Saveza potoma ratnika Sbije 1912-1920.godine, mada mi nikada nije bilo jasno zašto se u toj priči našo SUBNOR, među kojima u Leskovcu ima još onih sa odličjima iz Drugog svetskog rata, a koji je u Srbiji imao i bratoubilačku dimenziju, onih zbog kojih se u vreme komunističkih stega Solunci skoro bili zabranjeni.
No, sve do prošle godine na taj dan okupljalo se po dvadesetak građana, računajući i one Subnorovce, uz koju prigodnu reč.
Danas na 103-ćoj godišnjici – muk?!
I to u godinama kada se u okolnim mestima, kao, na primer, juče u Medveđi i pre neki dan u Vranju organuzuju celodnevni programi u čast slavnih predaka koji su na oltar slobode ostavili svoje živote, pa i više od života, kako juče ispriča akademik Dragan Simeunović.
Ne zanimaju me razlozi zbog čega Subnorovske starine i mlađi potomci nisu danas izašli iz svojih kuća i na otvorenom održali pomen i čas sećanja, ali bruka je što u ovom prohladnom i kišovitom danu nismo izdvojili ni pola sata.
Uostalom, grad Leskovac ima svoje rukovodstvo i svog gradonačelnika, koji se za devet godina vlasti samo 2014.godine pojavio na ovaj dan i položio venac, iako znamo da je veliki poštovalac slavne istorije grada čiji je već devet godina domaćin.
Pa ako je domaćin, onda je na njemu i na njegovim saradnicima da ne dozovole da se zaboravi na godišnjicu oslobođenja Leskovca, a da se ne bi zaboravilo, valjalo bi da lokalna samouprava preuzme na sebe organizaciju obeležavanja Dana pobede Leskovca u Prvom svetskom rata. U protivnom, bila bi to velika grehota.
Ono, istina je da samo četiri dana kasnije Leskovac slavi Dan grada, odnosno, datum kada je isti grad oslobođen u Drugom svetskom ratu, kada su ga partizani nebranjenog oslobodili 5 dana posle žestogog bombardovanja savezničkih snaga i posle stradanja, kako još istoričari tvrde, oko dve hiljade Leskovčana.
I istina je da bi za zaposlene u lokalnoj samoupravi obeležavanja i sećanja na dva datuma u kratkom vremenskom periodu predstavljao veliki teret, no valja se pomučiti jer niko nam nije kriv što nam je istorija puna slavnih dana i još manje nam je drugi kriv što nam sećanja blede.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
ali sam se iznervirao zbog ove vesti. Pa gde se to do sada čulo za čačansku kulturu. Zaista mi nije jasno. Očigledno da nam ova Maja ministarka nije naklonjena. Možda ne zna da dalje od Čačka ima još Srbije.
Pre nedelju dana čini mi se da sam ovde ili na onaj drugi portal pisao o ovom projektu, znajući da je od nekoliko kulturnih ustanova samo savetnica učestvovala sa Sašču ko piona. Pa neće Mesko, samo timski rad daje rezultate, ali za tebe je savetnica sunce, zvezda, iako ako i malo ima svetlosti u njoj (?) to je ona kojom je ti nesebično osvetljavaš.
hahahhaaa
kakav narod takav i faraon, i subnor i sve ostalo.
pre 103 godine leskovac je oslobodjen od austrougarskog,nemackog i bugarskog okupatora ali do dan danas nije oslobodjen od domacih okupatora
Kada ce te biti necim zadovoljni? Ovo je strasno.
Kao sto nikad nece biti oslobodjen od kontrasa, negativnih ljudi, dzabolebonja i neradnika koji, nezadovoljni svojim zivotima, svaku situaciju negoduju i iskazuju u negativnom kontekstu.
Da se organizovalo rekli bi, eto okupljaju narod u jeku korona itd. Narodu se ne može ugoditi.
Siguran sam da postoji adekvatno opravdanje. Sačekamo dan Grada i siguran sam da će neko ispred grada objasniti ,kako je napisano u tekstu, što se po PRVI put u zadnjih 15 godina nije obeležio ovaj dan.
Grad postuje svoje svetinje i ulaze znacajna sredstva u njihovo održavanje. Ovaj dan je važan ali postoje brojna udruzenja koja su mogla da postave vence i sete se datuma. Ne može se uvek krivica prebacivati na iste ljude
Pa sto se niste setili botovi? Ionako primate pare iz budzeta da lajete po internetu, pa ste mogli i 2000 da odvojite za jedan venac.
Ne blede secanja na slavnu proslost i nase pretke koji su za nju podneli velike zrtve, i to sto potomcima prenosimo ta secanja i postovanje, ne sumnjajte u to, ali za mene licno je mnogo vaznije da ce na dan grada 150 mladih talenata biti nagradjeno jer oni su nasa svetla buducnost.
Bitno da je dan bez automobila ispoštovao slikajući se u parkiću!
Pa zar sve sto se uradi ili ne uradi, kriv je gradonacelnik?!
Pa to nije njegov posao, za to su odgovorni odredjeni ljudi i organizacije! Svaki dan je istorijski znacajan,pa ne mozemo svaki dan da obelezavamo, neka se ukljuce odgovarajuce institucije pa neka se oni time bave!
Znači baš niko se nije setio od svih drugih udruženja u gradu, a kriv je Cvetanović. Pretpostavljam da je neko u njegovom timu napravio ovaj previd i da se uopšte nije dobro proveo na jutarnjem sastanku. Ali opet gde je vojska, sveštenstvo, muzej i da li iko drugi u gradu brine o Leskovačkoj istoriji ili je za to nadležan i kriv jednino Cvetanović.
Kada se obelezi , zasto ne, trosi se novac itd, a kada ne , ponovo negativni komentari, kada cemo biti zadovoljni?
Пре две године сам са дететом присутствовала обележавању овог дана. Ту су биле неке комуњаре и пар војних чиновника, нас двоје и још по који залутали пролазник. Још тада се видело како се тај дан обележава, онако успут, тек да се каже да је неко донео цвеће и нешто прозборио. Срамота, заиста се Србија није ослободила окупатора из својих редова. А сад крећу ботови да правдају све владајућег најменаџера!
Ja koliko znam dan oslobodjenja Leskovca je 11.oktobar.
Obeležen je spomenik propisno, a sigurno će biti objedinjeno obeležavanje za par dana. Oslobodilačka tradicija se mora ispoštovati.
Valjda je to 11.oktobar, dan kada smo oslobođenji u Drugom svetskom ratu. Ostali datumi se pomenu, i juče jesu bili pomenuti
Oslobodilačka tradicija se godinama postuje, za nas grad taj datum je 11. Oktobar, ostali datumi se pomenu, ne zaboravlja se, a spomenik je obeležen propisno.
Obelezice se 11. oktobra, na dan kada je Leskovac oslobodjen u Drugom svetskom ratu.
Leskovac je od okupatora oslobadjan tri puta a poslednje oslobodjenje je bilo 11.oktobra 1944. godine u Drugom svetskom ratu. Danom poslednjeg oslobodjenja simbolicno se obelezavaju sva oslobodjenja. Za nekoliko dana Leskovac slavi Dan grada, odnosno dan kada je oslobodjen. Trebamo cuvati svoju istoriju koja je bitno obelezje postojanja jednog naroda.
Podsećanje na našu slavnu prošlost će verovatno zajedno sa 11. 10. biti obeleženo, jer su datumi vrlo blizu, vreme je kišovito, a i Covid je svuda oko nas i infekcija ne jenjava.
11.oktobra se obeležava dan oslobođenja Leskovca u Drugom svetskom ratu.