NIŠ – Krajem marta municipalne obveznice grada Niša trebale bi da budu ponuđene investitorima i nađu se i na trgovanju putem Beogradske berze, izjavio je pomoćnik sekretara za finansijska pitanja Stalne konferencije gradova i opština Srbije Aleksandar Bucić.

Po ugledu na Šabac i Staru Pazovu i Niš će pokušati da na ovaj način dođe jeftinije do sredstava za kapitalne investicije a primamaljiva kamatna stopa i oslobađanje od oporezivanja na dobit opcije su koje privlače građane i pravna lica da ih kupuju. Odgovore na mnoga pitanja u vezi ove procedure dobili smo od Aleksandra Bucića iz SKGO koji će aktivno učestvovati i dati podršku Nišlijama u ovom poslu.

Ko pokreće proceduru izdavanja municipalnih obeveznica, i u kom roku? Kakva je procedura izbora banaka preko kojih će ići njihov plasman? Da li i drugi brokeri mogu trgovati ovim obveznicama?

„Proceduru za izdavanje (emisiju) municipalnih obveznica uvek pokreće sama lokalna samouprava koja želi da na taj način prikupi sredstva za finansiranje kapitalnih investicionih projekata na svojoj teritoriji. Svi rokovi nisu unapred zadati i oni pre svega zavise od planirane dinamike realizacije projekata koje lokalna samouprava finansira, ali ipak postoje i neki rokovi koji se unapred znaju. Konkretno, sam proces počinje slanjem zahteva lokalne samouprave ka Ministarstvu finansija – Upravi za javni dug za dobijanje mišljenja da li i koliko tačno se lokalna samouprava može dugoročno zadužiti za finansiranje kapitalnih projekata. To mišljenje Uprava za javni dug mora da da u roku od 15 dana a ukoliko ga ne da, smatra se pozitivnim. Medjutim, kako je to standardna procedura, Uprava za javni dug uvek i u kratkom roku (od 7 do 10) dana dostavlja mišljenje lokalnoj samoupravi u kojoj je obaveštava da može i u kom iznosu da emituje municipalne obveznice. Nakon dobijenog mišljenja Uprave za javni dug (što je preduslov za sve dalje korake), Skupština lokalne samouprave donosi Skupštinsku odluku o emisiji municipalnih obveznica kojom se definiše obim emisije, ročnost, namena sredstava, i slično. Nakon toga, lokalna samouprava priprema poziv za dostavljanje ponuda za usluge pokrovitelja emisije municipalnih obveznica i taj poziv se dostavlja svim finansijskim institucijama koje imaju licencu Komisije za hartije od vrednosti da mogu da obavljaju te usluge (a to su banke i neke brokerske kuće) i tim pozivom se definišu kriterijumi na osnovu kojih će ponude biti bodovane i rangirane. Nakon izbora pokrovitelja emisije, kreće se u izradu jedinstvenog prospekta za emisiju municipalnih obveznica koji mora na kraju da odobri Komisija za hartije od vrednosti. Tek nakon odobrenja Komisije, u roku od najviše 15 dana počinje upis i uplata obveznica i taj proces traje odredjeno vreme, najčešće do 15 dana. Nakon uspešno završene emisije obveznica, obveznice se registriju u Centralnog registru hartija od vrednosti i tri dana nakon toga se listiraju na Beogradskoj berzi i može početi njihovo neometano trgovanje.

Kada je konrektno Grad Niš u pitanju, imajući u vidu sa je Grad uz podršku stručnog tima Stalne konferencije gradova i opština već otpočeo pripreme za emisiju municipalnih obveznica, realno je da krajem marta ili najkasnije početkom aprila, municipalne obveznice grada Niša budu ponudjene investitorima i nadju se i na trgovanju putem Beogradske berze.

Što se tiče pitanja ko sve može trgovati municipalnim obveznicama koje se emituju javnom ponudom, nema nikakvih ograničenja u tom smislu, to mogu biti sva domaća i strana, pravna i fizička lica.

Novac od prodaje u koje svrhe lokalne samouprave mogu trošiti?

„Ovo je izuzetno važno pitanje i uvek je potrebno dodatno naglasiti njegov značaj, tj. odgovor na isto. Za razliku od države, novac prikupljen emisijom municipalnih obveznica se može jedino i samo koristiti za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda, i to je imperativna odredba Zakona o javnom dugu, kada su u pitanju lokalne samourpave. Znači, lokalne samouprave ne mogu novac od obveznica koristiti za tekuće rashode (plate, nabavku roba i usluga, i sl), već samo za kapitalne projekte kojima se razvija komunalna, ekonomska ili socijalna infrastruktura. Znači, sredstva prikupljena ovim putem se mogu jedino koristiti za sve one projekte koji su nadležnost lokalne samourpave – izgradnju putne i ulične mreže, izgradnju vodovodne i kanalizacione infrastrukture, postrojenja za tretman čvrstog otpada ili otpadnih voda, za izgradnju i opremanje industrijskih zona, biznis parkova, za izgradnju škola, vrtića, za izgradnju sportskih objekata, objekata kulture, domova zdravlja, i mnogih drugih infrastrukturnih objekata koji su nadležnost lokalne samouprave.

U kom obimu se mogu zadužiti po ovom osnovu?

„Iznos do koga lokalne samouprave mogu da emituju obveznice precizno je definisan Zakonom o javnom dugu i njemu uvek prethodi pozitivno mišljenje koje svaka lokalna samouprava koja želi da emituje obveznica mora da dobije od Ministarstva finansija – Uprave za javni dug. Kada je konkretan iznos u pitanju, on se obračunava u odnosu na tekuće prihode budžeta lokalne samouprave ostvarene u godini koja prethodi godini u kojoj se obveznice emituju. Preciznije, ukupan dug koji lokalna samouprava može da ima po osnovu svih instrumenata (obveznica, kredita) ne može da bude veći od 50% tekućih prihoda budžeta iz prethodne godine, a servisiranje svih obaveza u jednoj godini ne može da predje 15% tekućih prihoda budžeta. To znači da postoji jasan zakonski mehanizam koji sprečava mogućnost prekomernog zaduživanja lokalnih samouprava.

Koji je vremenski period dospeća ovih obevznica i zašto bi Nišlije ulagale u njih, koje su prednosti, odnosno benefiti?

„Vremenski period dospeća samih obveznica je uvek stvar odluke same lokalne samouprave i on se najčešće prilagodjava planiranoj dinamici prihoda budžeta lokalne samouprave kao i trajanju završetka projekta koji se obveznicama finansira i njegovom stavljanju u upotrebu. Konkretno, ukoliko sama izgradnja objekta traje jednu ili dve godine, obično će lokalna samouprava razmatrati mogućnost grejs perioda u tom trajanju tokom koga će plaćati samo kamatu a nakon njegovog isteka i glavnicu. To je uobičajena praksa jer se stavljanjem projekta tj. objekta u upotrebu očekuje i generisanje odredjenih prihoda i tada kreće i otplata glavnice, ali to ne mora biti slučaj. Može se uraditi i emisija bez grejs perioda. Sve je stvar odluke lokalne samouprave ali generalno pravilo jeste da su municipalne obveznice instrument sa dužim rokom dospeća, obično preko 5 godina, u nekom slučajevima i do 10 ili 12 godina. Kada je Niš u pitanju, još uvek su u toku detaljna razmatranja najbolje opcije za sam grad i gradski budžet ali, imajući u vidu značaj infrastrukturnih projekata koje Niš planira, sigurno biti ročnost preko 5 godina.

Kada su prednosti za građane u pitanju one su mnogobrojne i veoma značajne. Mozda je najbolje to predstaviti na primeru Šapca koji je nedavno emitovao obveznice javnom ponudom – ponudjena kamatna stopa je bila 6% fiksno, indeksirano u eurima (znači nema rizika promene deviznog kursa dinara) dok su trenutno ponudjene kamatne stope na štednju u banci na godišnjem nivou ispod 2% za štednju u eurima. Na takvu štednju u banci, vi morate da platite porez na prihod od kamate koji iznosi 15%, što znači da vam banka pre isplate kamate prvo obračuna i oduzme ovaj porez. U slučaju kamate na municipalne obveznice, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak gradjana, ona je potpuno izuzeta od oporezivanja, znači nema nikakvog poreza. Dodatno, obveznice se listiraju na Beogradskoj berzi i gradjanima je omogućena trgovina u svakom trenutku, to znači da oni svoje obveznice mogu da prodaju kada god žele i ne moraju da čekaju rok dospeća da bi dobili svoja sredstva nazad. Takođe, ukoliko obveznice budu atraktivne što je sasvim realno za očekivati, moguće je ostvariti i zaradu na berzi na razlici u tržišnoj ceni.

Ukratko, gradjani mogu da zarade na svojoj štednji više nego bilo gde drugo (a gradjani Srbije, podsećanja radi, trenutno imaju preko 8,5 milijardi eura na štednji u poslovnim bankama) i kao rezultat svoje štednje unapredju kvalitet svoga života, jer lokalna samouprava od tih sredstava izgradjuje infrastrukturu u sredini u kojoj gradjani žive.

Kakva su Vaša iskustva sa drugim lokalnim samouprava?

Iskustva sa lokalnim samoupravama su sjajna, mi kao SKGO preko našeg EU Exchange 4 programa koji finansira Evropska unija, pružamo stručnu podršku gradovima i opštinama koje žele da emituju municipalne obveznice. Sve do sada emitovane obveznice u Srbiji su podržane od strane programa koje finansira Evropska unija a sprovodi SKGO. U narednom periodu očekujemo još veće interesovanje gradova i opština za ovaj način finansiranja kapitalnih projekata na svojoj teritoriji, a Grad Niš će biti pravi primer kako će značajni infrastrukturni objekti za Nišlije biti finansirani putem municipalnih obveznica. Sam gradonačelnik sa svojim timom je potpuno posvećen projektu izdavanja municipalnih obveznica grada Niša i ja sam siguran da će to biti uspešan projekat na zadovoljstvo svih gradjana Niša i okoline.

(Kraj)