Da Leskovac nije bio samo centar industrije i ekonomije, govori upravo bogatstvo koje je stiglo u Narodn muzej Leskovac, a to su upravo pisani dokazi da je grad na Veternici i u prošlosti bio centar obrazovanja i kulture. O tome govore razne knjige, časopisi i zbornici koje je donirao priznati naučnik i jedan od najpoznatijih i najpriznatijih astronoma Milan S. Dimitrijević, odnosno sin Sergeja Dimitrijevića.

Ovo je deo donacije bogate pisane građe koju je Milan S. Dimitrijević čuvao kao zaostavštinu i kompletno je predao Narodnom muzeju, a među koricama ima i podataka za koje ni leskovački istoričari nisu čuli.

Direktor muzeja je kao najinteresantnije iz priloženog izdvojio đački napredak koji je ukoričen, odnosno list za decu koji je izlazio u Leskovcu 1905. godine, zatim časopis „Revija“ u boji kao ilustrovana politika, „Leskovački privrednik“ čije primerke muzej nije imao do sada.

„Zatim knjige, pesme, pripovetke štampane u običnim štamparijama i izdavali. Ovo govori o bogatstvu Leskovca i da Leskovac nije bio samo industrijski grad već nam ovo pokazuje da je u društvenom i obrazvnom smislu Leskovac bio mnogo napredan“, dodao je Dimitrijević.

Direktorica Narodne biblioteke u Leskovcu Vesna Ilić zahvalila se Milanu S. Dimitrijeviću na velikoj donaciji njegovog oca koji je sve to čuvao u svojim kućnim arhivama i biblioteci. Sva građa će, naime, biti digitalizovana u ovoj biblioteci.

„Zahvaljujem se na ovom velikom blagu. Za nas je ovo srebro i zlato ali i duhovno bogatstvo. Ovo su sve dijamanti našeg stvaralaštva u okviru zavičajnosti. Rad Vašeg oca mi baštinimo u našem zavičajnom odeljenju i uredno zavodimo svake godine. Trudimo se da nastojimo da digitalizujemo svu tu građu i da učinimo dustupnim svim našim građanima“, kazala je Ilićeva.

Milan Dimitrijević kazao je da je njegov otac Sergej Dimitrijević bio izuzetno vezan za Leskovac, kao i da se ostvario u više različitih oblasti.

„Bio je kolekcionar, veoma značajan pre svega u numizmatici. Stvorio je jednu najveću privatnu zbirku srednjovekovnog srpskog novca i smatrao je da to ne treba da se otuđuje, nego je kao celinu poklonio, odnosno, zaveštao srpskoj akademiji nauka. Za jednu kolekciju za koju je dobio više nagrada ja sam poklonio muzeju. Zanimao ga je kosmos i osvajanje kosmosa, i tu zbirku sam poklonio Leskovcu. Takođe, kao naučnik bavio se i istorijom radničkog pokreta, ali takođe i privrednom istorijom“, istakao je Milan Dimitrijević.

Istakao je takođe da je Sergejev prvi rad bio iz arheologije, i da je on išao po Hisaru, kao i da se uglavnom tada nije mnogo njih zanimalo za arheologiju, tako da je na zemlji prikupljao razni materijal koje je sačuvao od zaborava i veliki broj tih primeraka je poklonio muzeju u Leskovcu prilikom njegovog osnivanja.

This slideshow requires JavaScript.

„U ono vreme kada je on stvarao nije mogao kao danas da svako publikuje ono šta hoće, to su samo državne štamparije publikovale. Mi smo nakon njegove smrti objavili veliki broj njegovih rukopisa, nezavršenih, organizovanih u knjige, recimo u našem stvaranju ja sam priredio njegovih 15 rukopisa. On je za Leskovac bio toliko emotivno vezan da je sve što se odnosi na Leskovac prikupljao, i pre rata kao gimnazijalac počeo je da stvara velike zbirke od kojih je neke kasnije rasformirao. Sa Nebojišom Dimitrijevićem smo pregledali i izdvojili ono što je izuzetno bitno za Leskovac, istoriju Leskovca i tu je sada sve u muzeju ali je tu ostalo još. Ima velika količina njegovog studijskog materijala koja se vezuje za istoriju radničkog pokreta i privrednu istoriju pa i za etnologiju. Sakupljao je različite narodne pesme, recimo tri knjige sa leskovačkim narodnim pesmama, koje je muzej objavio u leskovačkom zborniku i mnogo toga je još ostalo, kao na primer beletristika predratna, kompletni srpskih pisaca. Ja bi gledao sve što može da koristi Leskovcu dođe u Leskovac pošto je ovo i moj zavičaj za koji sam vezan i za koji me vezuju najlepše uspomene iz detinjstva“, kazao je Dimitrijević.

Milan Dimitrijević je član domaćih i međunarodnih udruženja uređivačkih odbora, stručnih časopisa, tako da je postavio značajan trag u našoj nauci, dok donacija obuhvata „Leskovački glasnik“, „Leskovački privrednik“, „Revija“, „Sport“, ali i časopisi koji su izlazili u leskovačkim fabrikama posle drugog Svetskog rata, a u njima možemo da imamo i obilje informacija u društvenom, ekonomskom i obrazovnom životu u Leskovcu.

O Sergeju Dimitrijeviću malo je napisati jedan ovakav članak, a o njemu i njegovom značaju govorio je direktor Narodnog muzeja u Leskovcu Nebojša Dimitrijević i istakao da je on bio čovek koji je zadužio Leskovac i jedan od ljudi kojima možemo da zahvalimo zato što imamo muzej.

„On je bio čovek koji je napisao prvi arheološki rad u Leskovcu, čovek koji je učestvovao u sakupljanju prvih zbirki u Leskovcu između dva svetska rata, ali i čovek koji je sačuvao dosta toga o samom starom Leskovcu, i čovek sa kojim je muzej 1947. goodine potpisao prvi ugovor o poklonu muzejskih predmeta u opšte. Ovde kao što vidite nema zlata, nema srebra znači nema materijalnih stvari, a ima zaista vrednih informacija, na stolu možemo da vidimo knjige, časopise, novine od 1894. pa sve do 70ih godina prošlog veka“, kazao je Dimitrijević.