MEDVEĐA – Bio je predsednik sa najdužim stažom na funkciji, hvaljen i osporavan. Njegova iznenadna smrt, kojoj je prethodilo tridesetak krivičnih prijava za navodni kriminal, trebalo je da bude nauk svim političarima da se politička bitka nedobija pomoću sudskih organa.

Trebalo je, ali nije.

Slobodan Drašković je na čelu Medveđe bio neprekidno od 2000. godine pa sve do svoje smrti, tokom trajanja petog mandata.

Umro je u 52. godini života u svom rodnom selu Vrapce, nadomak kućnog praga, pokraj porodičnog izvora.

Poslednjih godina bio je trn u oku opoziciji. Krivične prijave su bukvalno štancane. Optuživali su ga za navodne pronevere miliona i milijardi, nazivali ga lopovom. Srce nije moglo da izdrži.

A kada je umro pokazalo se da, čak, ni stan u Medveđi nije otkupio, da su iza njega ostale brojne obaveze njegovoj supruzi Danijeli i maloletnoj ćerkici Teodori.

Ti  isti ljudi, pričaju za Jugmediu Draškovićeve sestre Zorka i Ikonija, koji su ga za života ganjali, danas žale ili se prave da žale zbog svojih postupaka. Šta vredi, njega više nema.

Za vreme njegovog predsednikovanja, Sijarinska Banja i Medveđa dobile su drugačiji, lepši izgled, a rudnik „Lece“ je počeo sa radom. Guslari su Slobodana Draškovića opevali u pesmi.

Milica Ivanović