Zorica Cvetković iz Uroševca prebegla je u Vranje sa suprugom 1999. godine, a kao referent radila je u Opštinskom sudu u svom rodnom gradu sve do reforme pravosuđa 2009. godine, kada za nju počinje pakao jer je najpre prešemtaju u Osnovni sud Kosovska Mitrovica u Sudskoj jedinici u Štrpcu, da bi se od oktobra 2010. godine vodila kao neraspoređena na poslu i mesec dana kasnije joj je prestao radni odnos „po sili zakona“.
Ova žena smatra da joj se to desilo samo iz razloga što je izbeglica sa Kosova.
“Jer svi domari, vratari, vozači, radnici obezbeđenja, a bilo ih je 12 koji su radili u Štrpcu, i svi bili sa Kosova, tu su stekli svoju prenziju. Ja sam tokom bombardovanja 1999. godine izbegla u Vranje, gde i danas živim, pa me dole više ne gledaju kao svoju već kao izdajnika”, tvrdi ova žena.
Ipak, ona nije prestala da se bori za sopstvenu egzistenciju, te je pokrenula sudski proces pred Upravnim sudom i uspela da se izbori za to da je vrate na posao, ali se ona od tog trenutka vodi kao neraspoređeni radnik.
“U Ministarstvu pravde i danas tvrde da ne postoji radno mesto na koje ja mogu da budem raspoređena. Sve se svodi na to da me uvek pitaju zbog čega mi nismo i dalje na Kosovu, zašto nemamo boravište u Štrpcu ili Uroševcu. Ja bih najradije ostala tamo, ali u mom rodnom gradu nema više Srba, sem jednog sveštenika sa porodicom. Za nas i dalje tamo nije bezbedno. A i to mi nije neka garancija da će me vratiti na posao”, kaže Zorica.
Ona je, bez obzira na sve, konkurisala za posao u kosovskim institucijama, ali je ponovo naišla na prepreku.
“Ja sam aplicirala za posao i nakon integracije sudstva na Kosovu. Želela sa da idem dole da radim. Aplicirala sam na tri mesta: u Zubinom Potoku, Mitrovici i u Gnjilanu. Odbijena sam jer je Sudski savet Kosova da jakao nerapsoređeni radnik Ministarstva pravde, ne ispunjava uslove za integraciju u njihov sudski sitem. Želeli su da me zaposle i u Vranju. Moram da kažem da se predsednik Višeg suda tamo zaista zalagao da me primi, ali nije dobio dozvolu od nadležnog ministarstva. Pokušala sam da se zaposlim i u Privrednom sudu u Leskovcu. Bilo je otvoreno radno mesto sa mojim kvalifikacijama, ali su mi vrata svuda zatvorena”, navodi ova žena.
Kako kaže, oseća se odbačeno.
“A ja mislim da je meni mesto u mojoj otadžbini, mojoj zemlji. Sve to je moja zemlja. Ali ja sdam diskriminisana, pa sam se često pitala gde ja zapravo pitala gde ja pripadam”, ističe Zorica Cvetković.
Njen suprug Branislav je zajedno sa vojskom prebegao sa Kosova u Vranje. Do danas se vodi kao rasljeno lice iako se borio za slobodu svoje otadžbine.
“Jedino mi nismo dobili neki stan. Obijao sam vrata svih kancelarija za kosovo, komesarijata za izbeglice, meni nikada ništa nije dopalo. Ma, ni jedno jedino drvo kada se deli humanitarna pomoć. Zaboli me to kada vidim u Vranju 300, 400, migranata smeštenih u hotelski smeštaj, sa tri besplatna obroka dnevno, ne plaćaju ni struju ni vodu, a ja i moja supruga i posle tokliko godina raseljeništva još uvek plaćamo kiriju”, zaključuje Branislav.
Dvoje supružnika živi samo od dela penzije koju je Branislav uspeo da ostvari jer je većina dokumentacije iz javnog preduzeća u Uroševcu gde je radio nestala, te 15 godina minulog rada niej uspelo da mu uđe u staž. Raspoređivanje Zorice na novo radon mesto, kako kažu, makar to bilo i u Subotici, značilo bi ovim Srbima da napokon počnu da žive normalno u svojoj otadžbini za koju su se borili I nikada joj ni cvonjka ostali dužni.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ovo jesu strašne i potresne priče našig građana za koje država nema nivca da im pomogne adekvatno i pristojan porodični život.Šta mi smeta jeste da novinari iz neznam kog razloga nežele da jednim zalaganjem objave istinu i smanje ojađenost našim građanima odkud novac za Emigrante i Azilante.Mada Azilanata u našoj zemlji zaista ima mali broj.Pitam se zašto ne objave novinari ta novac kojim se Migranti izdržavaju dolazi isključivo iz Svetske Kase za izbegla lica i da od tog novca i naša vlada kao i sve zemlje imaju jedan veći deo finansijskog profita po glavi Migranta.Ni jedna zemlja na Svetu nebi mogla da održi ni jednog Emigranta ni jednog Azilanta da nije te organizacije.Trenutno najviše profitiraju Nemačka i Turska od Svetske Kase za sigurnost Emigranata.Po glavi Emigranta mesečno uzimaju do 3500€ a ulatz možda 1000€ za smeštaj,hranu,lekarski i administraciju kao i tranzit u ciljnoj destinaciji.Problem jeste veliki broj smestiti od jednom paje tranzit veštački usporen na zapadu da bi mogli im obezbediti adekvatne uslove inače za tranzit bi lakše bilo da ih transportuju Avionom iz Turske i Grčke u Nemačku i ostale zemlje koje već duže vreme popunjavaju svoj državni budžet upravo na ovaj način u opštoj ekonomskoj krizi.Ovde se ne radi o Političkim kampanjama i podeliveć o naem narodu koji mnogo informacija nema a upravo stvara zbog nerazjašnjenih stvari netrpeljivost i oseća se od dežave zapostavljen i nevredan.Dolazi samim tim do mržnje i revolta a to upire prst i stvara posledice našim građanima kao strancima u tuđoj zemlji.Opečaćuju nas kao Nacionalno netrpeljive i rastrojenu Naciju.Stvarno je krajnje vreme da se obelodani realnost.Naravno da naša vlada nije u stanju da odreaguje kao Mađarska zbog doskorašnje situacije na našim prostorima ali je u mogućnosti da se izbori na osnovu jako loše ekonomske i socijalne situacije i velikog broja nezbrinutih porodica koje žive ispod crte egzistencije.Može da se opravda da još uvek imamo u Srbiji nerešena pitanja izbeglih lica u centralnoj Srbiji sa prostora Hrvatske,Bosne i Kosova o kojima se država sama brine i za koje nemamo podrške iz Svetske kase jer smo matična država tim izbeglim licima.Nije u redu da štampa ćuti i stvara toliku gorčinu svom stanovništvu.Možda im je to dobro oružje za masovno raspirivanje nezadovoljstva i rušenje aktuelne vlade ali to nije rešenje niti dobro napem narodu jer je to nož sa dve oštrice.Našom reakcijom stvaramo neosnovanu netrpeljuvost i zatvaramo vrata i mogućnost upravo velikom broju naših koji masovno odlaze da rade u inosrastvo gde smo mi stranci i faktički uzimamo radna mesta u tim zemljama jer njihivo stanovništvo se bori bojkotom da nerobuju i rade za male plate a mi prihvatamo i indirektno ugrožavamo.Isti takav problem imamo u Srbiji sa Kinezima koji rade za nikakav novac i njima se isplati ali nama ne.Dok je Emigracija nešto drugo naplaćuje se iz Svetcke kase i ima profit država koja se brine o njima.
Pratim ovakve naše objave toliko se manipulira i vrše kamuflaže objava sa You-tube snimci iz drugih zemalja pa i kontinenta i ubacuju kao okršaj Civila i Emigranata u cilju da izazovu netrpeljivost Civila i tako indirektno ostvare neke Političke ciljeve a koliko posledica takvi plasmani donose našem narodu pitem interneta i elektronskih Medija apsolutno se niko ne zalaže.Daj budimo makar prema našem Narodu toliko realni i nemoj da mu bacamo so na otvorene rane.Izostavite da zloupotrebljavate Narod radi nekog Političkog cilja jer nijedna Politička Partija u Srbiji kao trenutno i u drugim Evropskim zemljama nemože zaustaviti Ekonomsku situaciju iz razloga što produkciju obavljaju kompijuteri i roboti i radnik je postao višak a samim tim nema finansija da poklopi i zadovolji potrebe radnih porodica bez zaposlenja.Ni jedna Politička Stranka nema čarobni štapić da ugasi robote i stvori uslive i napravi preokret sigurnog posla i sigurne zarade dostojne čoveku.To je globalni problem o kome se najmanje piše i koji se najviše manipuliše samim tim 60% Naroda jer tih 60% čine radnici u fizičkim poslovima i produkciji koji nisu potrebni više nikome u Savremenom Svetu.