Svoje naučne radove na naučnom skupu u Narodnom muzeju Leskovac pod nazivom „Kulturno istorijska baština juga Srbije“ predstavili su danas i predstaviće tokom sutrašnjeg dana, između ostalih, i dva člana SANU i više od 20 naučnika s titulama profesor doktor, a otvaranju je od zvaninčnika prisustvovala i Marija Ranđelović, članica Veća grada Niša za obrazovanje i direktorka Narodnog univerziteta u Nišu.

„Znači neki novi vetrovi duvaju iz Niša“, prokomentarisao je prisustvo Ranđelovićeve akademik i predsednik Ogranka SANU u Nišu prof. dr Ninolsav Stojadinović.

Ovaj bijenalni naučni skup, koji se u Leskovcu održava svake druge godine, ima dve osnovne teme – „Uloga i značaj loklanih časopisa istorije, areheologije, istorije umetnosti i etnologije“ i „Drugi svetski rat i oslobođenje Leskovca 1944. godine“, sa velikm brojem izlagača.

„Narodni muzej u Leskovcu na neki način uvezao je i umrežio važne ustanove koje se bave proučavanjem nauke i koje se bave negovanjem kulture na teritoriji Republike Srbije. Zaista je ovo jedno lepo mesto okupljanja, jedan centar, gde imamo priliku da razmenimo informacije i kontakte, naučna mišljenja i sagledavanja i da dođemo do određenih zaključaka i plod tih razgovora i plod svih naučnih skupova jeste ova jubilarna 60. sveska Leskovački zbornik“, ocenio je na početku dr docent Filozofskog fakulteta u Nišu Dejan Antić, koji je i pedsednik UO Narodnog muzeja.

Iako je grad Leskovac finansijski pomogao izdavnje časopisa „Leskovački glasnik“, niko danas od gradskih zvaničnika nije bio na naučnom skupu

Naučni skup u Leskovcu održava se 30 godina a od pre 17 godina suorganizator je Instut za savremnu istoriju u Beogradu, čije se predstavnik, odnosno, zamenik direktora dr Bojan Dimitrijević obratio, ocenivši  da je za tu utemeljenu saradnju najzaslužniji bivši direktor te državne instutucije Momčilo Pavlović, kada je, zajedno sa Veroljubom Trajkovićem, napisali čuveno delo o savezničkom bombardovanju Leskovca. Od ve godine suoraginizator je i ogranak SANU u Nišu, a sarađije se još sa: Areheološkim i Vizontolškim institutom u Beogradu, sa odsecima Filozofskog fakulteta u Beogradu  za istoriju umetnosti, arheologiju i etnologiju, Institom za srpsku kulturu u Leposaviću, Filozofskim fakultetom i Nišu i mnogim drugim naučnim i obrazovnim institucijama i muzejima.

„Do sada smo sa gradom Leskovcem imali izuzetno dobru saradnju i bilo je dosta uspešnih aktivnosti, zahvaljujući, pre svega otvorenosti rukovodstva, ustanova kuture, ali i tome što imamo tri akademka iz Leskovca i okoline: Jovana Hadži Đokića, nije baš iz Leskovca, ali je tu školu učio, akademika Milorada Mitkovića iz Lebana i jedinog autohtonog akademika u SANU, to je Vlada Veljković sa Tehnološkog fakulteta. Zahvaljujući njima i ustanovama kulture, mi smo imali naučne skupove iz urologije i savremenih tehnologija, upravo publikujemo monografiju iz proizvodnje biogoriva, a grad Leskovac je finansirao projekat na temu „Uloge uticaja turizma na lokalni ekonomski razvoj“, kazao je akademik Stojadinović, a potom je govorio o ulozi ogranka SANU u Nišu, ali i „povampirenju fašizma“ u Srbiji, apostrofirajući male parlamentarne stranke i nedavne upade na izložbama u srpskoj prestonici.

This slideshow requires JavaScript.

On je načeo temu značaja loklanih časopisa, a nastavila plenarno dopisni član SANU prof. dr Mira Radojević, govoreći o ulozi i značaju lokalnih časopisa istorije sa posebnim  osvrtom na Leskovački zbornik.

Skup se održava i sutra